1. Језекији бјеше двадесет и пет година кад поче царовати, и царова двадесет и девет година у Јерусалиму. Матери му бјеше име Авија, кћи Захаријина.

2. И чињаше што је право пред Господом сасвијем како је чинио Давид отац његов.

3. Прве године својега царовања, првога мјесеца, отвори врата на дому Господњем, и оправи их.

4. И сазва свештенике и Левите, и сабра их на источну улицу,

5. И рече им: чујте ме, Левити, освештајте се сада и осветите дом Господа Бога отаца својих, и изнесите нечистоту из светиње.

6. Јер сагријешише оци наши и чинише што је зло пред Господом Богом нашим, и оставише га; и одвратише лице своје од шатора Господњега и окренуше му леђа;

7. И затворише врата од тријема, и погасише жишке, и кадом не кадише, нити жртава паљеница приносише у светињи Богу Израиљеву.

8. Зато се разгњеви Господ на Јуду и на Јерусалим, те их даде да се потуцају, и да буду чудо и потсмијех, како видите својим очима.

9. Јер ето падоше оци наши од мача, и синови наши и кћери наше и жене наше заробише се зато.

10. Сада дакле наумио сам задати вјеру Господу Богу Израиљеву, да би се одвратила од нас жестина гњева његова.

11. Синови моји, не оклијевајте више, јер је вас изабрао Господ да стојите пред њим и служите му, и да му будете слуге и да му кадите.

12. Тада усташе Левити Мат син Амасајев и Јоило син Азаријин од синова Катовијех; а од синова Мераријевих Кис син Авдијев и Азарија син Јалелеилов; и од синова Гирсоновијех Јоах син Зимин и Еден син Јоахов;

13. И од синова Елисафановијех Симрије и Јеило, и од синова Асафовијех Захарија и Матанија;

14. И од синова Амоновијех Јеило и Симеј, и од синова Једутуновијех Семаја и Озило;

15. И скупише браћу своју, и освештавши се дођоше, како бјеше заповједио цар по ријечи Господњој, да очисте дом Господњи.

16. И ушавши свештеници у дом Господњи да га очисте, износише сву нечистоту што нађоше у цркви Господњој у тријем дома Господњега; а Левити купише и износише напоље на поток Кедрон.

17. А почеше освећивати првога дана првога мјесеца; а осмога дана тога мјесеца уђоше у тријем Господњи, и освећиваше дом Господњи осам дана, и шеснаестога дана првога мјесеца свршише.

18. Потом дођоше к цару Језекији и рекоше: очистисмо сав дом Господњи и олтар за жртве паљенице и све судове његове и сто за постављање и све судове његове,

19. И све судове које бјеше бацио цар Ахаз докле цароваше гријешећи, и спремисмо и осветисмо, и ено их пред олтаром Господњим.

20. Потом цар Језекија уста рано, и сазва управитеље градске, и отиде у дом Господњи.

21. И доведе седам јунаца и седам овнова и седам јагањаца и седам јараца за гријех, за царство и за светињу и за Јуду; и рече синовима Ароновијем свештеницима да принесу на олтару Господњем.

22. Тада заклаше говеда, и свештеници узевши крв њихову покропише олтар; заклаше и овнове, и крвљу њиховом покропише олтар; и заклаше јагањце и крвљу њиховом покропише олтар.

23. Потом доведоше јарце за гријех пред цара и пред збор, и они метнуше руке своје на њих.

24. И заклаше их свештеници, и очистише крвљу њиховом олтар на очишћење свему Израиљу, јер цар заповједи да се за сав народ Израиљев принесе жртва паљеница и жртва за гријех.

25. И постави Левите у дому Господњем с кимвалима и псалтирима и гуслама, како бјеше заповједио Давид и Гад видјелац царев и Натан пророк; јер од Господа бјеше заповијест преко пророка његовијех.

26. И тако стајаху Левити са справама Давидовијем а свештеници с трубама.

27. Тада заповједи Језекија да принесу жртву паљеницу на олтару. И кад се поче жртва паљеница, поче се пјесма Господња уз трубе и справе Давида цара Израиљева.

28. И сав се збор клањаше, и пјевачи пјеваху и трубачи трубљаху, и то све докле се не сврши жртва паљеница.

29. А кад свршише жртву, цар и сви који бијаху с њим падоше и поклонише се.

30. Потом рече цар и кнезови Левитима да хвале Господа ријечима Давидовијем и Асафа видиоца; и хвалише с великим весељем, и савивши се поклонише се.

31. Тада Језекија проговори и рече: сада посветисте руке своје Господу, приступите и донесите приносе и жртве захвалне у дом Господњи. И донесе сав збор приносе и жртве захвалне, и ко год бјеше вољна срца жртве паљенице.

32. И на број бјеше жртава паљеница што донесе збор, седамдесет волова, сто овнова, двјеста јагањаца, све за жртву паљеницу Господу;

33. А других ствари посвећенијех бјеше шест стотина волова и три тисуће оваца.

34. Али мало бијаше свештеника, те не могаху дријети свијех жртава паљеница; зато им помагаху браћа њихова Левити, докле се не сврши посао и докле се не освешташе други свештеници; јер Левити бијаху радији освештати се него свештеници.

35. И бијаше врло много жртава паљеница с претилином од жртава захвалнијех и наљева на жртве паљенице. Тако би повраћена служба у дому Господњем.

36. И радоваше се Језекија и сав народ, што Бог управи народ, јер ово би нагло.