Приче Соломунове, глава 16

 

1. Човјек спрема срце, али је од Господа што ће језик говорити.

Мат. 10:19

2. Човјеку се сви путови његови чине чисти, али Господ испитује духове.

1 Сам. 16:7, Дан. 5:27

3. Остави на Господа дјела своја, и биће тврде намјере твоје.

Јов 22:28

4. Господ је створио све сам за се, и безбожника за зли дан.

2 Мој. 9:16, Јов 21:30, Иса. 43:7, Рим. 9:17, Рим. 9:22, Рим. 11:36

5. Мрзак је Господу ко је год поносита срца, и неће остати без кара ако ће и друге узети у помоћ.

6. Милошћу и истином очишћа се безакоње, и страхом Господњим уклања се човјек ода зла.

Дан. 4:27, Лука 11:41

7. Кад су чији путови мили Господу, мири с њим и непријатеље његове.

1 Мој. 39:21, Ис.Н. 24:10, Јест. 9:3, Јер. 39:12, Јер. 42:12, Дан. 1:9, Дјела 27:43, Кол. 1:10

8. Боље је мало с правдом него много доходака с неправдом.

9. Срце човјечије измишља себи пут, али Господ управља кораке његове.

Приче 20:24, Јер. 10:23

10. Пророштво је на уснама царевијем, у суду неће погријешити уста његова.

Приче 20:8

11. Мјерила и потези прави од Господа су, и све камење у тобоцу његово је дјело.

3 Мој. 19:36

12. Гадно је царевима чинити неправду, јер се правдом утврђује пријесто.

13. Миле су царевима усне праведне, и они љубе онога који говори право.

14. Гњев је царев гласник, али мудар човјек ублажиће га.

15. У веселу је лицу цареву живот, и љубав је његова као облак с познијем даждем.

16. Колико је боље тећи мудрост него злато! и тећи разум колико је љепше него сребро!

Приче 4:5

17. Пут је праведнијех уклањање ода зла; чува душу своју ко пази на пут свој.

Приче 4:24, Иса. 35:8, Дјела 24:16

18. Охолост долази пред погибао, и поносит дух пред пропаст.

19. Боље је бити понизна духа с кроткима него дијелити плијен с охолима.

20. Ко пази на ријеч, налази добро, и ко се узда у Господа, благо њему.

Иса. 30:18

21. Ко је мудра срца, зове се разуман, а сласт на уснама умножава науку.

22. Извор је животу разум онима који га имају, а наука безумнијех безумље је.

Приче 13:14

23. Срце мудрога разумно управља устима његовијем, и додаје науку уснама његовијем.

Мат. 12:34

24. Љубазне су ријечи сат меда, сласт души и здравље костима.

Приче 24:26

25. Неки се пут чини човјеку прав, а крај му је пут к смрти.

26. Ко се труди, себи се труди, јер га нагоне уста његова.

27. Човјек неваљао копа зло, и на уснама му је као огањ који пали.

28. Опак човјек замеће свађу, и опадач раставља главне пријатеље.

29. Насилник мами друга својега и заводи га на пут који није добар;

Авак. 2:15

30. Намигује очима, кад мисли наопако; кад миче уснама, чини зло.

31. Сиједа је коса славна круна, налази се на путу праведном.

32. Бољи је спор на гњев него јунак, и господар од свога срца бољи је него онај који узме град.

33. Ждријеб се баца у крило, али је од Господа све што излази.

3 Мој. 16:9, Језек. 21:26

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga