1. Човјек спрема срце, али је од Господа што ће језик говорити.

2. Човјеку се сви путови његови чине чисти, али Господ испитује духове.

3. Остави на Господа дјела своја, и биће тврде намјере твоје.

4. Господ је створио све сам за се, и безбожника за зли дан.

5. Мрзак је Господу ко је год поносита срца, и неће остати без кара ако ће и друге узети у помоћ.

6. Милошћу и истином очишћа се безакоње, и страхом Господњим уклања се човјек ода зла.

7. Кад су чији путови мили Господу, мири с њим и непријатеље његове.

8. Боље је мало с правдом него много доходака с неправдом.

9. Срце човјечије измишља себи пут, али Господ управља кораке његове.

10. Пророштво је на уснама царевијем, у суду неће погријешити уста његова.

11. Мјерила и потези прави од Господа су, и све камење у тобоцу његово је дјело.

12. Гадно је царевима чинити неправду, јер се правдом утврђује пријесто.

13. Миле су царевима усне праведне, и они љубе онога који говори право.

14. Гњев је царев гласник, али мудар човјек ублажиће га.

15. У веселу је лицу цареву живот, и љубав је његова као облак с познијем даждем.

16. Колико је боље тећи мудрост него злато! и тећи разум колико је љепше него сребро!

17. Пут је праведнијех уклањање ода зла; чува душу своју ко пази на пут свој.

18. Охолост долази пред погибао, и поносит дух пред пропаст.

19. Боље је бити понизна духа с кроткима него дијелити плијен с охолима.

20. Ко пази на ријеч, налази добро, и ко се узда у Господа, благо њему.

21. Ко је мудра срца, зове се разуман, а сласт на уснама умножава науку.

22. Извор је животу разум онима који га имају, а наука безумнијех безумље је.

23. Срце мудрога разумно управља устима његовијем, и додаје науку уснама његовијем.

24. Љубазне су ријечи сат меда, сласт души и здравље костима.

25. Неки се пут чини човјеку прав, а крај му је пут к смрти.

26. Ко се труди, себи се труди, јер га нагоне уста његова.

27. Човјек неваљао копа зло, и на уснама му је као огањ који пали.

28. Опак човјек замеће свађу, и опадач раставља главне пријатеље.

29. Насилник мами друга својега и заводи га на пут који није добар;

30. Намигује очима, кад мисли наопако; кад миче уснама, чини зло.

31. Сиједа је коса славна круна, налази се на путу праведном.

32. Бољи је спор на гњев него јунак, и господар од свога срца бољи је него онај који узме град.

33. Ждријеб се баца у крило, али је од Господа све што излази.