Приче Соломунове, глава 27

 

1. Не хвали се сјутрашњим даном, јер не знаш шта ће дан донијети.

1 Цар. 20:11, Јест. 5:12, Лука 12:19

2. Нека те хвали други, а не твоја уста, туђин, а не твоје усне.

3. Тежак је камен, и пијесак је тежак; али је гњев безумников тежи од обојега.

Јест. 1:12

4. Јарост је немилостива, и гњев је плах; али ко ће одољети зависти?

1 Јов. 3:12

5. Бољи је јавни укор него тајна љубав.

Гал. 2:14

6. Ударци од пријатеља истинити су, а цјеливи ненавидникови лажни.

Псал. 141:5

7. Душа сита гази сат, а гладној души слатко је све што је горко.

8. Кака је птица која одлети из својега гнијезда, таки је човјек који отиде из својега мјеста.

Јов 39:14, Приче 26:2, Иса. 16:2

9. Уље и кад весели срце, тако је пријатељ сладак свјетом срдачнијем.

10. Не остављај пријатеља својега ни пријатеља оца својега, и у кућу брата својега не улази у несрећи својој: бољи је сусјед близу него брат далеко.

11. Сине мој, буди мудар и обрадуј срце моје, да имам шта одговорити ономе ко ме ружи.

Псал. 119:42

12. Паметан човјек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају.

Иса. 32:2

13. Узми хаљину оному који се подјамчи за туђина, и узми залог од њега за туђинку.

14. Ко благосиља пријатеља својега на глас рано устајући, примиће му се за клетву.

Псал. 12:2, Псал. 49:18

15. Непрестано капање кад је велик дажд, и жена свадљива, једно су;

16. Ко је уставља, уставља вјетар, и она се одаје као мирисаво уље у десници.

17. Гвожђе се гвожђем оштри, тако човјек оштри лице пријатеља својега.

18. Ко чува смокву, јешће рода њезина; тако ко чува господара својега, биће поштован.

5 Мој. 20:6, 1 Цар. 11:8, Приче 12:24, 1 Кор. 3:8, 1 Кор. 9:7

19. Како је у води лице према лицу, тако је срце човјечије према човјеку.

20. Гроб и пропаст нигда се не могу заситити, тако очи човјечије нигда нијесу сите.

Приче 30:15, Авак. 2:5

21. Сребро у топионици и злато у пећи а човјек у устима онога који га хвали познаје се.

Приче 17:3

22. Да безумнога туцаш у ступи с тучком с прекрупом, не би отишло од њега безумље његово.

23. Добро гледај стоку своју и старај се за стада своја.

24. Јер богатство не траје довијека нити круна од кољена до кољена.

25. Кад трава нарасте и покаже се зелен, купи се трава по планинама.

26. Јагањци су ти за одијело, и јарићи цијена за њиву.

27. И доста има млијека козјега теби за јело, и за јело твојему дому и за храну твојим дјевојкама.

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga