1. А ти говори што пристоји здравој науци:

2. Старцима да буду тријезни, поштени, чисти, здрави у вјери, у љубави, у трпљењу;

3. Старицама такођер да живе као што се пристоји светима, да не буду опадљиве, да се не предају врло вину, да уче добру,

4. Да уче младе да љубе мужеве, да љубе дјецу,

5. Да буду поштене, чисте, добре кућанице, благе, покорне својијем мужевима, да се не хули на ријеч Божију.

6. Тако и младиће свјетуј да буду поштени.

7. А у свему сам себе подаји за углед добријех дјела, у науци цијелост, поштење,

8. Ријеч здраву, незазорну: да се посрами онај који се противи, не имајући ништа зло говорити за нас.

9. Слуге да слушају своје господаре, да буду угодни у свачему, да не одговарају,

10. Да не краду, него у свачему да показују добру вјеру, да науку спаситеља нашега Бога украшују у свачему.

11. Јер се показа благодат Божија која спасава све људе,

12. Учећи нас да се одречемо безбожности и жеља овога свијета, и да поштено и праведно и побожно поживимо на овоме свијету,

13. Чекајући блажена нада и јављања славе великога Бога и спаса нашега Исуса Христа,

14. Који је дао себе за нас да нас избави од свакога безакоња, и да очисти себи народ избрани који чезне за добријем дјелима.

15. Ово говори, и свјетуј, и карај са сваком заповијешћу да те нико не презире.