1. И чух глас велики из цркве гдје говори седморици анђела: идите, и излијте седам чаша гњева Божијега на земљу.

2. И отиде први анђео, и изли чашу своју на земљу; и посташе ране зле и љуте на људима који имају жиг звијерин и који се клањају икони њезиној.

3. И други анђео изли чашу своју у море; и поста крв као од мртваца, и свака душа жива умрије у мору.

4. И трећи анђео изли чашу своју на ријеке и на изворе водене; и поста крв.

5. И чух анђела воденога гдје говори: праведан си Господе, који јеси, и који бјеше, и свет, што си ово судио;

6. Јер пролише крв светијех и пророка, и крв си им дао да пију, јер су заслужили.

7. И чух другога из олтара гдје говори: да, Господе Боже сведржитељу, истинити су и прави судови твоји.

8. И четврти анђео изли чашу своју на сунце, и дано му би да жеже људе огњем.

9. И опалише се људи од велике врућине, и хулише на име Бога који има област над злима овима, и не покајаше се да му даду славу.

10. И пети анђео изли чашу своју на пријесто звијерин; и царство њезино поста тамно, и жвакаху језике своје од бола.

11. И хулише на име Бога небескога од бола и од рана својијех, и не покајаше се од дјела својијех.

12. И шести анђео изли чашу своју на велику ријеку Еуфрат; и пресахну вода њезина, да се приправи пут царевима од истока сунчанога.

13. И видјех из уста аждахинијех, и из уста звијеринијех, и из уста лажнога пророка, гдје изиђоше три нечиста духа, као жабе.

14. Јер су ово духови ђаволски који чине чудеса и излазе к царевима свега васионога свијета да их скупе на бој за онај велики дан Бога сведржитеља.

15. Ево идем као лупеж; благо ономе који је будан и који чува хаљине своје, да го не ходи и да се не види срамота његова.

16. И сабра их на мјесто које се Јеврејски зове Армагедон.

17. И седми анђео изли чашу своју по небу, и изиђе глас велики из цркве небеске од пријестола говорећи: сврши се.

18. И бише сијевања муња и громови, и гласови, и би велико тресење земље, каково никад не би откако су људи на земљи, толико тресење, тако велико.

19. И град велики раздијели се на три дијела, и градови незнабожачки падоше; и Вавилон велики спомену се пред Богом да му да чашу вина љутога гњева својега.

20. И сва острва побјегоше, и горе се не нађоше.

21. И град велики као глава паде с неба на људе; и људи хулише на Бога од зла граднога, јер је велика мука његова врло..