Mar. Glava 05

El. pošta Štampa PDF

I dođoše preko mora u okolinu gadarinsku.
5:2  I kad iziđe iz lađe, odmah Ga srete čovek s duhom nečistim,
5:3  Koji življaše u grobovima i niko ga ne mogaše svezati ni verigama;
5:4  Jer je mnogo puta bio metnut u puta i u verige, pa je iskidao verige i puta izlomio; i niko ga ne mogaše ukrotiti.
5:5  I jednako dan i noć bavljaše se u grobovima i u gorama vičući i bijući se kamenjem.
5:6  A kad vide Isusa iz daleka, poteče i pokloni Mu se.
5:7  I povikavši iz glasa reče: Šta je Tebi do mene, Isuse Sine Boga Višnjeg? Zaklinjem Te Bogom, ne muči me.
5:8  Jer mu govoraše: Izađi, duše nečisti, iz čoveka.
5:9  I pitaše ga: Kako ti je ime? I odgovori Mu: Legeon mi je ime; jer nas je mnogo.
5:10  I moliše Ga veoma da ih ne šalje iz one okoline.
5:11  A onde po bregu paslo je veliko krdo svinja.
5:12  I moliše Ga svi đavoli govoreći: Pošalji nas u svinje da u njih uđemo.
5:13  I dopusti im Isus odmah. I izašavši duhovi nečisti uđoše u svinje; i navali krdo s brega u more; a beše ih oko dve hiljade: i potopiše se u moru.
5:14  A svinjari pobegoše, i javiše u gradu i po selima. I izađoše ljudi da vide šta je bilo.
5:15  I dođoše k Isusu, i videše besnoga u kome je bio legeon gde sedi obučen i pametan; i uplašiše se.
5:16  A oni što su videli kazaše im šta bi od besnoga i od svinja.
5:17  I počeše Ga moliti da ide iz njihovih krajeva.
5:18  I kad uđe u lađu, moljaše Ga onaj što je bio besan da bude s Njim.
5:19  A Isus ne dade mu, već mu reče: Idi kući svojoj k svojima i kaži im šta ti Gospod učini, i kako te pomilova.
5:20  I ode i poče pripovedati u Deset gradova šta mu učini Isus; i svi se divljahu.
5:21  I kad pređe Isus u lađi opet na one strane, skupi se narod mnogi oko Njega; i beše kraj mora.
5:22  I gle, dođe jedan od starešina zborničkih po imenu Jair; i videvši Ga pade pred noge Njegove.
5:23  I moljaše Ga vrlo govoreći: Kći je moja na samrti; da dođeš i da metneš na nju ruke da ozdravi i živi.
5:24  I pođe s njim; i za Njim iđaše naroda mnogo i turkahu Ga.
5:25  I žena nekakva koja je dvanaest godina bolovala od tečenja krvi
5:26  I veliku muku podnela od mnogih lekara, i potrošila sve što je imala, i ništa joj nisu pomogli, nego još gore načinili,
5:27  Kad je čula za Isusa, dođe u narodu sastrag, i dotače se haljine Njegove.
5:28  Jer govoraše: Ako se samo dotaknem haljina Njegovih ozdraviću.
5:29  I odmah presahnu izvor krvi njene, i oseti u telu da ozdravi od bolesti.
5:30  I odmah Isus oseti u sebi silu što izađe iz Njega, i obazrevši se na narod reče: Ko se to dotače mojih haljina?
5:31  I rekoše Mu učenici Njegovi: Vidiš narod gde Te turka, pa pitaš: Ko se dotače mene?
5:32  I On se obaziraše da vidi onu koja to učini.
5:33  A žena uplašivši se drhtaše, i znajući šta joj se dogodi, dođe i kleče pred Njim, i kaza Mu svu istinu.
5:34  A On reče joj: Kćeri! Vera tvoja pomože ti; idi s mirom, i budi zdrava od bolesti svoje.
5:35  Još On govoraše, a dođoše od starešine zborničkog govoreći: Kći tvoja umre; što već trudiš učitelja?
5:36  A Isus odmah čuvši reč što rekoše reče starešini: Ne boj se, samo veruj.
5:37  I ne dade za sobom ići nikome osim Petra i Jakova i Jovana brata Jakovljevog.
5:38  I dođe u kuću starešine zborničkog, i vide vrevu i plač i jauk veliki.
5:39  I ušavši reče im: Šta ste uzavreli te plačete? Devojka nije umrla, nego spava.
5:40  I podsmevahu Mu se. A On isteravši sve uze oca devojčinog i mater i koji behu s Njim, i uđe gde ležaše devojka.
5:41  I uzevši devojku za ruku reče joj: Talita kumi, koje znači: Devojko, tebi govorim, ustani.
5:42  I odmah usta devojka i hođaše; a beše od dvanaest godina. I začudiše se čudom velikim.
5:43  I zapreti im vrlo da niko ne dozna za to, i reče: Podajte joj nek jede.

 

Pretraživač Biblije


Poglavlja Biblije