Mar. Glava 06

El. pošta Štampa PDF

I izađe odande, i dođe na svoju postojbinu; i za Njim idoše učenici Njegovi.
6:2  I kad dođe subota, poče učiti u zbornici. I mnogi koji slušahu, divljahu se govoreći: Otkud ovome to? I kakva mu je premudrost dana? I čudesa takva rukama njegovim čine se?
6:3  Nije li ovo drvodelja, sin Marijin, a brat Jakovljev i Josijin i Judin i Simonov? I nisu li sestre njegove ovde među nama? I sablažnjavahu se o Njega.
6:4  A Isus reče im: Nigde nije prorok bez časti do na postojbini svojoj i u rodu i u domu svom.
6:5  I ne mogaše onde ni jedno čudo da učini, osim što malo bolesnika isceli metnuvši na njih ruke.
6:6  I čudio se neverstvu njihovom. I iđaše po okolnim selima i učaše.
6:7  I dozva dvanaestoricu, i poče ih slati dva i dva, i davaše im vlast nad duhovima nečistim.
6:8  I zapovedi im da ništa ne uzimaju na put osim jednog štapa: ni torbe ni hleba ni novaca u pojasu;
6:9  Nego obuveni u opanke, i ne oblačeći dve haljine.
6:10  I reče im: Gde uđete u dom onde ostanite dok ne izađete odande.
6:11  I ako vas ko ne primi i ne posluša vas, izlazeći odande otresite prah s nogu svojih za svedočanstvo njima. Zaista vam kažem: lakše će biti Sodomu i Gomoru u dan strašnog suda nego gradu onom.
6:12  I otišavši propovedahu da se treba kajati;
6:13  I đavole mnoge izgonjahu; i mazahu uljem mnoge bolesnike; i isceljivahu.
6:14  I začu car Irod za Isusa (jer Njegovo ime beše se razglasilo), i reče: Jovan krstitelj iz mrtvih usta, zato čini čudesa.
6:15  Drugi govorahu: To je Ilija. A drugi govorahu: To je prorok ili kao koji od proroka.
6:16  A kad ču Irod, reče: To je Jovan koga sam ja posekao, on usta iz mrtvih.
6:17  Jer ovaj Irod posla te uhvatiše Jovana, i svezavši baci ga u tamnicu Irodijade radi, žene Filipa brata svog, jer se oženi njom.
6:18  Jer Jovan govoraše Irodu: Ne možeš ti imati žene brata svog.
6:19  A Irodijada rasrdi se na njega, i htede da ga ubije, ali ne mogaše.
6:20  Jer se Irod bojaše Jovana znajući ga da je čovek pravedan i svet, i čuvaše ga; i mnogo koješta činjaše kako mu on reče, i rado ga slušaše.
6:21  I dogodi se dan zgodan, kad Irod na dan svog rođenja davaše večeru knezovima svojim i vojvodama i starešinama galilejskim.
6:22  I ušavši kći Irodijadina i igravši i ugodivši Irodu i gostima njegovim reče car devojci: Išti u mene šta god hoćeš, i daću ti.
6:23  I zakle joj se: Šta god zaišteš u mene daću ti, da bi bilo i do pola carstva mog.
6:24  A ona izašavši reče materi svojoj: Šta ću iskati? A ona reče: Glavu Jovana krstitelja.
6:25  I odmah ušavši brzo k caru zaiska govoreći: Hoću da mi daš, sad na krugu, glavu Jovana krstitelja.
6:26  I zabrinu se car, ali kletve radi i gostiju svojih ne hte joj odreći.
6:27  I odmah posla car dželata, i zapovedi da donese glavu njegovu.
6:28  A on otišavši poseče ga u tamnici, i donese glavu njegovu na krugu, i dade devojci, a devojka dade je materi svojoj.
6:29  I čuvši učenici njegovi dođoše i uzeše telo njegovo, i metnuše ga u grob.
6:30  I skupiše se apostoli k Isusu, i javiše Mu sve i šta učiniše i šta ljude naučiše.
6:31  I reče im: Dođite vi sami nasamo, i počinite malo. Jer ih beše mnogo koji dolaze i odlaze, i ne imahu kad ni jesti.
6:32  I odoše na lađi u pusto mesto sami.
6:33  I videše ih ljudi kad iđahu, i poznaše ih mnogi, i pešice iz svih gradova stecahu se onamo, i prestigoše ih, i skupiše se oko Njega.
6:34  I izašavši Isus vide narod mnogi, i sažali Mu se, jer behu kao ovce bez pastira; i poče ih učiti mnogo.
6:35  I kad bi već pred noć, pristupiše k Njemu učenici Njegovi govoreći: Pusto je mesto, a već je kasno;
6:36  Otpusti ih neka idu u okolna sela i palanke da kupe sebi hleba; jer nemaju šta jesti.
6:37  A On odgovarajući reče im: Dajte im vi neka jedu. A oni rekoše: Jedino da idemo da kupimo za dvesta groša hleba, pa da im damo da jedu?
6:38  A On im reče: Koliko hlebova imate? Idite i vidite. I videvši rekoše: Pet hlebova i dve ribe.
6:39  I zapovedi im da ih posade sve na gomile po zelenoj travi.
6:40  I posadiše se na gomile po sto i po pedeset.
6:41  I uzevši onih pet hlebova i dve ribe pogleda na nebo, i blagoslovi, pa prelomi hlebove, i dade učenicima svojim da metnu ispred njih; i one dve ribe razdeli svima.
6:42  I jedoše svi, i nasitiše se.
6:43  I nakupiše komada dvanaest kotarica punih i od riba.
6:44  A beše onih što su jeli hlebove oko pet hiljada ljudi.
6:45  I odmah natera učenike svoje da uđu u lađu i da idu napred na one strane u Vitsaidu dok On otpusti narod.
6:46  I otpustivši ih ode na goru da se pomoli Bogu.
6:47  I uveče beše lađa nasred mora, a On sam na zemlji.
6:48  I vide ih gde se muče veslajući: jer im beše protivan vetar. I oko četvrte straže noćne dođe k njima idući po moru; i htede da ih mimoiđe.
6:49  A oni videvši Ga gde ide po moru mišljahu da je utvara, i povikaše;
6:50  Jer Ga svi videše i poplašiše se. I odmah progovori s njima, i reče im: Ne bojte se, ja sam, ne plašite se.
6:51  I uđe k njima u lađu, i utoli vetar; i vrlo se uplašiše, i divljahu se.
6:52  Jer ih ne naučiše hlebovi; jer se beše srce njihovo okamenilo.
6:53  I prešavši dođoše u zemlju genisaretsku; i stadoše u kraj.
6:54  I kad izađoše iz lađe, odmah Ga poznaše ljudi.
6:55  I optrčavši sav onaj kraj, počeše na odrima donositi bolesnike gde su čuli da je On.
6:56  I kud god iđaše u sela ili u gradove ili u palanke, na raskršćima metahu bolesnike i moljahu Ga da se barem skuta od haljine Njegove dotaknu: i ozdravljahu svi koji Ga se doticahu.

 

Pretraživač Biblije


Poglavlja Biblije