Mar. Glava 12

El. pošta Štampa PDF

I poče im govoriti u pričama: Posadi čovek vinograd, i ogradi plotom, i iskopa pivnicu, i načini kulu, i dade ga vinogradarima, pa ode.
12:2  I kad dođe vreme, posla k vinogradarima slugu da primi od vinogradara od roda vinogradskog.
12:3  A oni uhvativši slugu izbiše ga, i poslaše prazna.
12:4  I opet posla k njima drugog slugu; i onog biše kamenjem i razbiše mu glavu, i poslaše ga sramotnog.
12:5  I opet posla drugog; i onog ubiše; i mnoge druge, jedne izbiše, a druge pobiše.
12:6  Još dakle imaše jedinog svog milog sina, posla i njega najposle k njima govoreći: Postideće se sina mog.
12:7  A vinogradari rekoše u sebi: Ovo je naslednik, hodite da ga ubijemo, i nama će ostati očevina njegova.
12:8  I uhvatiše ga, i ubiše, i izbaciše ga napolje iz vinograda.
12:9  Šta će dakle učiniti gospodar od vinograda? Doći će i pogubiće vinogradare, i daće vinograd drugima.
12:10  Zar niste čitali u pismu ovo: Kamen koji odbaciše zidari, onaj posta glava od ugla;
12:11  To bi od Gospoda i divno je u našim očima?
12:12  I gledahu da Ga uhvate, ali se pobojaše naroda; jer razumeše da za njih govori priču; i ostavivši Ga odoše.
12:13  I poslaše k Njemu neke od fariseja i Irodovaca da bi Ga uhvatili u reči.
12:14  A oni došavši rekoše Mu: Učitelju! Znamo da si istinit, i da ne mariš ni za koga; jer ne gledaš ko je ko, nego zaista putu Božjem učiš; treba li ćesaru davati harač ili ne? Hoćemo li dati, ili da ne damo?
12:15  A On, znajući njihovo licemerje, reče im: Što me kušate? Donesite mi novac da vidim
12:16  A oni donesoše. I reče im: Čiji je ovo obraz i natpis? A oni Mu rekoše: Ćesarev.
12:17  I odgovarajući Isus reče im: Podajte ćesarevo ćesaru, a Božje Bogu. I čudiše Mu se.
12:18  I dođoše k Njemu sadukeji koji kažu da nema vaskrsenja, i zapitaše Ga govoreći:
12:19  Učitelju! Mojsije nam napisa: Ako kome brat umre i ostavi ženu a dece ne ostavi, da brat njegov uzme ženu njegovu i da podigne seme bratu svom.
12:20  Sedam braće beše: i prvi uze ženu, i umre bez poroda.
12:21  I drugi uze je, i umre, i ni on ne ostavi poroda; tako i treći.
12:22  I uzeše je sedmorica, i ne ostaviše poroda. A posle svih umre i žena.
12:23  O vaskrsenju dakle kad ustanu koga će od njih biti žena? Jer je za sedmoricom bila.
12:24  I odgovarajući Isus reče im: Zato li se vi varate što ne znate pisma ni sile Božje?
12:25  Jer kad iz mrtvih ustanu, niti će se ženiti ni udavati, nego su kao anđeli na nebesima.
12:26  A za mrtve da ustaju niste li čitali u knjigama Mojsijevim kako mu reče Bog kod kupine govoreći: Ja sam Bog Avraamov, i Bog Isakov, i Bog Jakovljev?
12:27  Nije Bog Bog mrtvih, nego Bog živih. Vi se dakle vrlo varate.
12:28  I pristupi jedan od književnika koji ih slušaše kako se prepiru, i vide da im dobro odgovara, i zapita Ga: Koja je prva zapovest od svih?
12:29  A Isus odgovori mu: Prva je zapovest od svih: Čuj Izrailju, Gospod je Bog naš Gospod jedini;
12:30  I ljubi Gospoda Boga svog svim srcem svojim i svom dušom svojom i svim umom svojim i svom snagom svojom. Ovo je prva zapovest.
12:31  I druga je kao i ova: Ljubi bližnjeg svog kao samog sebe. Druge zapovesti veće od ovih nema.
12:32  I reče Mu književnik: Dobro, učitelju! Pravo si kazao da je jedan Bog, i nema drugog osim Njega;
12:33  I ljubiti Ga svim srcem i svim razumom i svom dušom i svom snagom, i ljubiti bližnjeg kao samog sebe, veće je od svih žrtava i priloga.
12:34  A Isus videvši kako pametno odgovori reče mu: Nisi daleko od carstva Božjeg. I niko više ne smeše da Ga zapita.
12:35  I odgovori Isus i reče učeći u crkvi: Kako govore književnici da je Hristos sin Davidov?
12:36  Jer sam David kaza Duhom Svetim: Reče Gospod Gospodu mom: Sedi meni s desne strane, dok položim neprijatelje Tvoje podnožje nogama Tvojim.
12:37  Sam dakle David naziva Ga Gospodom, i otkuda mu je sin? I mnogi narod slušaše Ga s radošću.
12:38  I govoraše im u nauci svojoj: Čuvajte se književnika koji idu u dugačkim haljinama, i traže da im se klanja po ulicama,
12:39  I prvih mesta po zbornicama, i začelja na gozbama.
12:40  Ovi što jedu kuće udovičke, i lažno se mole Bogu dugo, biće još više osuđeni.
12:41  I sedavši Isus prema Božjoj hazni gledaše kako narod meće novce u Božju haznu. I mnogi bogati metahu mnogo.
12:42  I došavši jedna siromašna udovica metnu dve lepte, koje čine jedan kodrant.
12:43  I dozvavši učenike svoje reče im: Zaista vam kažem: ova siromašna udovica metnu više od svih koji meću u Božju haznu.
12:44  Jer svi metnuše od suviška svog; a ona od sirotinje svoje metnu sve što imaše, svu hranu svoju.

 

Pretraživač Biblije


Poglavlja Biblije