Mar. Glava 14

El. pošta Štampa PDF

Behu pak još dva dana do pashe i do dana presnih hlebova; i tražahu glavari sveštenički i književnici kako bi Ga iz prevare uhvatili i ubili.
14:2  Ali govorahu: Ne o prazniku, da se ne bi narod pobunio.
14:3  I kad beše On u Vitaniji u kući Simona gubavog i seđaše za trpezom, dođe žena sa sklenicom mnogocenoga mira čistog nardovog, i razbivši sklenicu izlivaše Mu na glavu.
14:4  A neki se srđahu govoreći: Zašto se to miro prosipa tako?
14:5  Jer se mogaše za nj uzeti više od trista groša i dati siromasima. I vikahu na nju.
14:6  A Isus reče: Ostavite je; šta joj smetate? Ona učini dobro delo na meni.
14:7  Jer siromahe imate svagda sa sobom, i kad god hoćete možete im dobro činiti; a mene nemate svagda.
14:8  Ona šta može, učini: ona pomaza napred telo moje za ukop.
14:9  Zaista vam kažem: gde se god uspropoveda jevanđelje ovo po svemu svetu, kazaće se i to za spomen njen.
14:10  I Juda Iskariotski, jedan od dvanaestorice ode ka glavarima svešteničkim da im Ga izda.
14:11  A oni čuvši obradovaše se, i obrekoše mu novce dati: i tražaše zgodu da Ga izda.
14:12  I u prvi dan presnih hlebova, kad klahu pashu, rekoše Mu učenici Njegovi: Gde ćeš da idemo da Ti zgotovimo pashu da jedeš?
14:13  I posla dvojicu od učenika svojih i reče im: Idite u grad, i srešće vas čovek koji nosi vodu u krčagu; idite za njim,
14:14  I gde uđe kažite gospodaru od one kuće: Učitelj veli: Gde je gostionica gde ću jesti pashu s učenicima svojim?
14:15  I on će vam pokazati veliku sobu prostrtu gotovu: onde nam zgotovite.
14:16  I izađoše učenici Njegovi, i dođoše u grad, i nađoše kao što im kaza, i ugotoviše pashu.
14:17  I kad bi uveče, dođe sa dvanaestoricom.
14:18  I kad seđahu za trpezom i jeđahu reče Isus: Zaista vam kažem: jedan od vas, koji jede sa mnom, izdaće me.
14:19  A oni se zabrinuše, i stadoše govoriti jedan za drugim: Da ne ja? I drugi: Da ne ja?
14:20  A On odgovarajući reče im: Jedan od dvanaestorice koji umoči sa mnom u zdelu.
14:21  Sin čovečji dakle ide kao što je pisano za Njega; ali teško onom čoveku koji izda Sina čovečjeg; bolje bi mu bilo da se nije rodio onaj čovek.
14:22  I kad jeđahu uze Isus hleb i blagoslovivši prelomi ga, i dade im, i reče: Uzmite, jedite; ovo je telo moje.
14:23  I uze čašu i davši hvalu dade im; i piše iz nje svi.
14:24  I reče im: Ovo je krv moja novog zaveta koja će se proliti za mnoge.
14:25  Zaista vam kažem: više neću piti od roda vinogradskog do onog dana kad ću ga piti novog u carstvu Božjem.
14:26  I otpojavši hvalu izađoše na goru maslinsku.
14:27  I reče im Isus: Svi ćete se vi sablazniti o mene ovu noć; jer je pisano: udariću pastira i ovce će se razbeći.
14:28  Ali po vaskrsenju svom, ja idem pred vama u Galileju.
14:29  A Petar Mu reče: Ako se i svi sablazne, ali ja neću.
14:30  I reče mu Isus: Zaista ti kažem: noćas dok dvaput petao ne zapeva tri puta ćeš me se odreći.
14:31  A on još više govoraše: Da bih znao s Tobom i umreti neću Te se odreći. Tako i svi govorahu.
14:32  I dođoše u selo koje se zove Getsimanija, i reče učenicima svojim: Sedite ovde dok ja idem da se pomolim Bogu.
14:33  I uze sa sobom Petra i Jakova i Jovana, i zabrinu se i poče tužiti.
14:34  I reče im: Žalosna je duša moja do smrti; počekajte ovde, i stražite.
14:35  I otišavši malo pade na zemlju, i moljaše se da bi Ga mimoišao čas, ako je moguće.
14:36  I govoraše: Ava Oče! Sve je moguće Tebi; pronesi čašu ovu mimo mene; ali opet ne kako ja hoću, nego kako Ti.
14:37  I dođe i nađe ih gde spavaju, i reče Petru: Simone! Zar spavaš? Ne može li jednog časa postražiti?
14:38  Stražite i molite se Bogu da ne padnete u napast; jer je duh srčan ali je telo slabo.
14:39  I opet otišavši pomoli se Bogu one iste reči govoreći.
14:40  I vrativši se nađe ih opet gde spavaju; jer im behu oči otežale; i ne znahu šta bi Mu odgovorili.
14:41  I dođe treći put, i reče im: Jednako spavate i počivate; dosta je; dođe čas; evo se predaje Sin čovečji u ruke grešnicima.
14:42  Ustanite da idemo; evo izdajnik se moj približi.
14:43  I odmah, dok On još govoraše, dođe Juda, jedan od dvanaestorice, i s njim ljudi mnogi s noževima i s koljem od glavara svešteničkih i od književnika i starešina.
14:44  I izdajnik Njegov dade im znak govoreći: Koga ja celivam onaj je: držite ga, i vodite ga čuvajući.
14:45  I došavši odmah pristupi k Njemu, i reče: Ravi! Ravi! I celiva Ga.
14:46  A oni metnuše ruke svoje na Nj i uhvatiše Ga.
14:47  A jedan od onih što stajahu onde izvadi nož te udari slugu poglavara svešteničkog, i odseče mu uho.
14:48  I odgovarajući Isus reče im: Kao na hajduka izašli ste s noževima i s koljem da me uhvatite,
14:49  A svaki dan sam bio kod vas u crkvi i učio, i ne uhvatiste me. Ali da se zbude pismo.
14:50  I ostavivši Ga, učenici svi pobegoše.
14:51  I za Njim iđaše nekakav mladić ogrnut platnom po golom telu; i uhvatiše onog mladića.
14:52  A on ostavivši platno go pobeže od njih.
14:53  I dovedoše Isusa k poglavaru svešteničkom, i stekoše se k njemu svi glavari sveštenički i književnici i starešine.
14:54  I Petar ide za Njim izdaleka do u dvor poglavara svešteničkog, i seđaše sa slugama, i grejaše se kod ognja.
14:55  A glavari sveštenički i sva skupština tražahu na Isusa svedočanstva da Ga ubiju; i ne nađoše;
14:56  Jer mnogi svedočahu lažno na Njega i svedočanstva ne behu jednaka.
14:57  I jedni ustavši svedočahu na Njega lažno govoreći:
14:58  Mi smo čuli gde on govori: Ja ću razvaliti ovu crkvu koja je rukama načinjena, i za tri dana načiniću drugu koja neće biti rukama načinjena.
14:59  I ni ovo svedočanstvo njihovo ne beše jednako.
14:60  I ustavši poglavar sveštenički na sredu zapita Isusa govoreći: Zar ništa ne odgovaraš što ovi na tebe svedoče?
14:61  A On ćutaše i ništa ne odgovaraše. Opet poglavar sveštenički zapita i reče: Jesi li ti Hristos, Sin Blagoslovenoga?
14:62  A Isus reče: Jesam; i videćete Sina čovečjeg gde sedi s desne strane Sile i ide na oblacima nebeskim.
14:63  A poglavar sveštenički razdre svoje haljine, i reče: Šta nam trebaju više svedoci?
14:64  Čuste hulu na Boga; šta mislite? A oni svi kazaše da je zaslužio smrt.
14:65  I počeše jedni pljuvati na Nj, i pokrivati Mu lice, i ćušati Ga, i govoriti Mu: Proreci; i sluge Ga behu po obrazima.
14:66  I kad beše Petar dole na dvoru, dođe jedna od sluškinja poglavara svešteničkog,
14:67  I videvši Petra gde se greje pogleda na nj i reče: I ti si bio s Isusom Nazarećaninom.
14:68  A on se odreče govoreći: Ne znam niti razumem šta ti govoriš. I izađe napolje pred dvor: i petao zapeva.
14:69  I opet, kad ga vide sluškinja, poče govoriti onima što stajahu onde: Ovaj je od njih.
14:70  A on se opet odricaše. I malo zatim opet oni što stajahu onde rekoše Petru: Vaistinu si od njih: jer si Galilejac, i govor ti je onakav.
14:71  A on se poče kleti i preklinjati: Ne znam tog čoveka za koga vi govorite.
14:72  I drugi put zapeva petao. I opomenu se Petar reči što mu reče Isus: Dok petao dvaput ne zapeva odreći ćeš me se triput. I stade plakati.

 

Pretraživač Biblije


Poglavlja Biblije