Luka Glava 01

El. pošta Štampa PDF

Budući da mnogi počeše opisivati događaje koji se ispuniše među nama,
1:2  Kao što nam predaše koji isprva sami videše i sluge reči biše:
1:3  Namislih i ja, ispitavši sve od početka, po redu pisati tebi, čestiti Teofile,
1:4  Da poznaš temelj onih reči kojima si se naučio.
1:5  U vreme Iroda cara judejskog beše neki sveštenik od reda Avijinog, po imenu Zarija, i žena njegova od plemena Aronovog, po imenu Jelisaveta.
1:6  A behu oboje pravedni pred Bogom, i življahu u svemu po zapovestima i uredbama Gospodnjim bez mane.
1:7  I ne imahu dece; jer Jelisaveta beše nerotkinja, i behu oboje već stari.
1:8  I dogodi se, kad on služaše po svom redu pred Bogom,
1:9  Da po običaju sveštenstva dođe na njega da iziđe u crkvu Gospodnju da kadi.
1:10  I sve mnoštvo naroda beše napolju i moljaše se Bogu u vreme kađenja.
1:11  A njemu se pokaza anđeo Gospodnji koji stajaše s desne strane oltara kadionog.
1:12  I kad ga vide Zarija uplaši se i strah napade na nj.
1:13  A anđeo reče mu: Ne boj se, Zarija; jer je uslišena tvoja molitva: i žena tvoja Jelisaveta rodiće ti sina, i nadeni mu ime Jovan.
1:14  I biće tebi radost i veselje, i mnogi će se obradovati njegovom rođenju.
1:15  Jer će biti veliki pred Bogom, i neće piti vina ni sikera; i napuniće se Duha Svetog još u utrobi matere svoje;
1:16  I mnoge će sinove Izrailjeve obratiti ka Gospodu Bogu njihovom;
1:17  I on će napred doći pred Njim u duhu i sili Ilijinoj da obrati srca otaca k deci i nevernike k mudrosti pravednika, i da pripravi Gospodu narod gotov.
1:18  I reče Zarija anđelu: Po čemu ću ja to poznati? Jer sam star i žena je moja vremenita.
1:19  I odgovarajući anđeo reče mu: Ja sam Gavrilo što stojim pred Bogom, i poslan sam da govorim s tobom i da ti javim ovu radost.
1:20  I evo, onemećeš i nećeš moći govoriti do onog dana dok se to ne zbude; jer nisi verovao mojim rečima koje će se zbiti u svoje vreme.
1:21  I narod čekaše Zariju, i čuđahu se što se zabavi u crkvi.
1:22  A izišavši ne mogaše da im govori; i razumeše da mu se nešto utvorilo u crkvi; i on namigivaše im; i osta nem.
1:23  I kad se navršiše dani njegove službe otide kući svojoj.
1:24  A posle ovih dana, zatrudne Jelisaveta žena njegova, i krijaše se pet meseci govoreći:
1:25  Tako mi učini Gospod u dane ove u koje pogleda na me da me izbavi od ukora među ljudima.
1:26  A u šesti mesec posla Bog anđela Gavrila u grad galilejski po imenu Nazaret
1:27  K devojci isprošenoj za muža, po imenu Josifa iz doma Davidovog; i devojci beše ime Marija.
1:28  I ušavši k njoj anđeo reče: Raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti među ženama.
1:29  A ona, videvši ga, poplaši se od reči njegove i pomisli: Kakav bi ovo bio pozdrav?
1:30  I reče joj anđeo: Ne boj se, Marija! Jer si našla milost u Boga.
1:31  I evo zatrudnećeš, i rodićeš Sina, i nadeni Mu ime Isus.
1:32  On će biti veliki, i nazvaće se Sin Najvišega, i daće Mu Gospod Bog presto Davida oca Njegovog;
1:33  I carovaće u domu Jakovljevom vavek, i carstvu Njegovom neće biti kraja.
1:34  A Marija reče anđelu: Kako će to biti kad ja ne znam za muža?
1:35  I odgovarajući anđeo reče joj: Duh Sveti doći će na tebe, i sila Najvišeg oseniće te; zato i ono što će se roditi biće sveto, i nazvaće se Sin Božji.
1:36  I evo Jelisaveta, tvoja tetka, i ona zatrudne sinom u starosti svojoj, i ovo je šesti mesec njoj, koju zovu nerotkinjom.
1:37  Jer u Boga sve je moguće što kaže.
1:38  A Marija reče: Evo sluškinje Gospodnje; neka mi bude po reči tvojoj. I anđeo otide od nje.
1:39  A Marija ustavši onih dana, otide brzo u gornju zemlju, u grad Judin.
1:40  I uđe u kuću Zarijinu, i pozdravi se s Jelisavetom.
1:41  I kad Jelisaveta ču čestitanje Marijino, zaigra dete u utrobi njenoj, i Jelisaveta se napuni Duha Svetog,
1:42  I povika zdravo i reče: Blagoslovena si ti među ženama, i blagosloven je plod utrobe tvoje.
1:43  I otkud meni ovo da dođe mati Gospoda mog k meni?
1:44  Jer gle, kad dođe glas čestitanja tvog u uši moje, zaigra dete radosno u utrobi mojoj.
1:45  I blago onoj koja verova, jer će se izvršiti šta joj kaza Gospod.
1:46  I reče Marija: Veliča duša moja Gospoda;
1:47  I obradova se duh moj Bogu Spasu mom,
1:48  Što pogleda na poniženje sluškinje svoje; jer gle, odsad će me zvati blaženom svi naraštaji;
1:49  Što mi učini veličinu silni, i sveto ime Njegovo;
1:50  I milost je Njegova od koljena na koljeno onima koji Ga se boje.
1:51  Pokaza silu rukom svojom; razasu ponosite u mislima srca njihovih.
1:52  Zbaci silne s prestola, i podiže ponižene.
1:53  Gladne napuni blaga, i bogate otpusti prazne.
1:54  Primi Izrailja, slugu svog, da se opomene milosti.
1:55  Kao što govori ocima našim, Avraamu i semenu njegovom doveka.
1:56  Marija pak sedi s njom oko tri meseca, i vrati se kući svojoj.
1:57  A Jelisaveti dođe vreme da rodi, i rodi sina.
1:58  I čuše njeni susedi i rodbina da je Gospod pokazao veliku milost svoju na njoj, i radovahu se s njom.
1:59  I u osmi dan dođoše da obrežu dete, i hteše da mu nadenu ime oca njegovog, Zarija.
1:60  I odgovarajući mati njegova reče: Ne, nego da bude Jovan.
1:61  I rekoše joj: Nikoga nema u rodbini tvojoj da mu je takvo ime.
1:62  I namigivahu ocu njegovom kako bi on hteo da mu nadenu ime.
1:63  I zaiskavši daščicu, napisa govoreći: Jovan mu je ime. I začudiše se svi.
1:64  I odmah mu se otvoriše usta i jezik njegov i govoraše hvaleći Boga.
1:65  I uđe strah u sve susede njihove; i po svoj gornjoj Judeji razglasi se sav ovaj događaj.
1:66  I svi koji čuše metnuše u srce svoje govoreći: Šta će biti iz ovog deteta? I ruka Gospodnja beše sa njim.
1:67  I Zarija otac njegov napuni se Duha Svetog, i prorokova govoreći:
1:68  Blagosloven Gospod Bog Jakovljev što pohodi i izbavi narod svoj,
1:69  I podiže nam rog spasenja u domu Davida sluge svog,
1:70  Kao što govori ustima svetih proroka svojih od veka
1:71  Da će nas izbaviti od naših neprijatelja i iz ruku svih koji mrze na nas;
1:72  Učiniti milost ocima našim, i opomenuti se svetog zaveta svog,
1:73  Kletve kojom se kleo Avraamu ocu našem da će nam dati
1:74  Da se izbavimo iz ruku neprijatelja svojih, i da mu služimo bez straha,
1:75  I u svetosti i u pravdi pred Njim dok smo god živi.
1:76  I ti, dete, nazvaćeš se prorok Najvišega; jer ćeš ići napred pred licem Gospodnjim da Mu pripraviš put;
1:77  Da daš razum spasenja narodu njegovom za oproštenje greha njihovih,
1:78  Po dubokoj milosti Boga našeg, po kojoj nas je pohodio istok s visine;
1:79  Da obasjaš one koji sede u tami i u senu smrtnom; da uputiš noge naše na put mira.
1:80  A dete rastijaše i jačaše duhom, i beše u pustinji dotle dok se ne pokaza Izrailju.

 

Pretraživač Biblije


Poglavlja Biblije