Luka Glava 07

El. pošta Štampa PDF

A kad svrši sve reči svoje pred narodom, dođe u Kapernaum.
7:2  U kapetana pak jednog beše sluga bolestan na umoru koji mu beše mio.
7:3  A kad ču za Isusa, posla k Njemu starešine judejske moleći Ga da bi došao da mu isceli slugu.
7:4  A oni došavši k Isusu moljahu Ga lepo govoreći: Dostojan je da mu to učiniš;
7:5  Jer ljubi narod naš, i načini nam zbornicu.
7:6  A Isus iđaše s njima. I kad već behu blizu kuće, posla kapetan k Njemu prijatelje govoreći Mu: Gospode! Ne trudi se, jer nisam dostojan da uđeš pod moju strehu;
7:7  Zato i ne držah sebe dostojnog da Ti dođem, nego samo reci reč, i ozdraviće sluga moj.
7:8  Jer i ja sam čovek pod vlasti, i imam pod sobom vojnike, pa kažem jednom: Idi, i ide; i drugom: Dođi, i dođe; i sluzi svom: Učini to, i učini.
7:9  A kad to ču Isus, začudi mu se, i okrenuvši se narodu koji iđaše za Njim reče: Kažem vam: ni u Izrailju tolike vere ne nađoh.
7:10  I vrativši se poslani nađoše bolesnog slugu zdravog.
7:11  I potom iđaše u grad koji se zovi Nain, i s Njim iđahu mnogi učenici Njegovi i mnoštvo naroda.
7:12  Kad se približiše k vratima gradskim, i gle, iznošahu mrtvaca, jedinca sina matere njegove, i ona beše udovica i naroda iz grada mnogo iđaše s njom.
7:13  I videvši je Gospod sažali Mu se za njom, i reče joj: Ne plači.
7:14  I pristupivši prihvati za sanduk; a nosioci stadoše, i reče: Momče! Tebi govorim, ustani.
7:15  I sede mrtvac i stade govoriti; i dade ga materi njegovoj.
7:16  A strah obuze sve, i hvaljahu Boga govoreći: Veliki prorok iziđe među nama, i Bog pohodi narod svoj.
7:17  I otide glas ovaj o Njemu po svoj Judeji i po svoj okolini.
7:18  I javiše Jovanu učenici njegovi za sve ovo.
7:19  I dozvavši Jovan dva od učenika svojih posla ih k Isusu govoreći: Jesi li ti Onaj što će doći, ili drugog da čekamo?
7:20  Došavši pak ljudi k Njemu rekoše: Jovan krstitelj posla nas k tebi govoreći: Jesi li ti Onaj što će doći, ili drugog da čekamo?
7:21  A u taj čas isceli mnoge od bolesti i od muka i od zlih duhova, i mnogima slepima darova vid.
7:22  I odgovarajući Isus reče im: Idite i kažite Jovanu šta videste i čuste: slepi progledaju, hromi hode, gubavi čiste se, gluvi čuju, mrtvi ustaju, siromašnima propoveda se jevanđelje.
7:23  I blago onome koji se ne sablazni o mene.
7:24  A kad otidoše učenici Jovanovi, poče narodu govoriti za Jovana: Šta ste izišli u pustinji da vidite? Trsku, koju ljulja vetar?
7:25  Šta ste, dakle, izašli da vidite? Čoveka u meke haljine obučena? Eto, koji gospodske haljine nose i u slastima žive po carskim su dvorovima.
7:26  Šta ste dakle izišli da vidite? Proroka? Da, ja vam kažem, i više od proroka;
7:27  Jer je ovo onaj za koga je pisano: Eto ja šaljem anđela svog pred licem Tvojim koji će pripraviti put Tvoj pred Tobom.
7:28  Jer vam kažem: Nijedan između rođenih od žena nije veći prorok od Jovana krstitelja; a najmanji u carstvu Božijem veći je od njega.
7:29  I svi ljudi koji slušahu i carinici opravdaše Boga, i krstiše se krštenjem Jovanovim;
7:30  A fariseji i književnici odbaciše savet Božji za njih, I ne hteše da ih on krsti.
7:31  A Gospod reče: Kakvi ću kazati da su ljudi ovog roda? I kakvi su?
7:32  Oni su kao deca koja sede po ulicama i dozivaju jedno drugo i govore: Svirasmo vam, i ne igraste, žalismo vam se, i ne plakaste.
7:33  Jer dođe Jovan krstitelj koji ni jede hleba ni pije vina, a vi kažete: đavo je u njemu;
7:34  Dođe Sin čovečiji koji i jede i pije, a vi kažete: Gle čoveka izjelice i pijanice, druga carinicima i grešnicima.
7:35  I opravdaše premudrost sva deca njena.
7:36  Moljaše Ga pak jedan od fariseja da bi obedovao u njega; i ušavši u kuću farisejevu sede za trpezu:
7:37  I gle, žena u gradu koja beše grešnica doznavši da je Isus za trpezom u kući farisejevoj, donese sklenicu mira;
7:38  I stavši sastrag kod nogu Njegovih plakaše, i stade prati noge Njegove suzama, i kosom od svoje glave otiraše, i celivaše noge Njegove, i mazaše mirom.
7:39  A kad vide farisej koji Ga je dozvao, reče u sebi govoreći: Da je on prorok, znao bi ko i kakva ga se žena dotiče: jer je grešnica.
7:40  I odgovarajući Isus reče mu: Simone! Imam ti nešto kazati. A on reče: Učitelju! Kaži.
7:41  A Isus reče: Dvojica behu dužni jednom dužniku, jedan beše dužan pet stotina dinara, a drugi pedeset.
7:42  A kad oni ne imadoše da mu vrate, pokloni obojici. Kaži koji će ga od njih dvojice većma ljubiti.
7:43  A Simon odgovarajući reče: Mislim onaj kome najviše pokloni. A On mu reče: Pravo si sudio.
7:44  I okrenuvši se k ženi reče Simonu: Vidiš li ovu ženu? Ja uđoh u tvoju kuću, ni vode mi na noge nisi dao; a ona suzama obli mi noge, i kosom od glave svoje otre.
7:45  Celiva mi nisi dao; a ona otkako uđoh ne presta celivati mi nogu.
7:46  Uljem nisi pomazao glave moje; a ona mirom pomaza mi noge.
7:47  Zato kažem ti: opraštaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta ima malu ljubav.
7:48  A njoj reče: Opraštaju ti se gresi.
7:49  I stadoše u sebi govoriti oni što seđahu s Njim za trpezom: Ko je Ovaj što i grehe oprašta?
7:50  A ženi reče: Vera tvoja pomože ti; idi s mirom.

 

Pretraživač Biblije


Poglavlja Biblije