Luka Glava 08

El. pošta Štampa PDF

Posle toga iđaše On po gradovima i po selima učeći i propovedajući jevanđelje o carstvu Božijem, i dvanaestorica s Njim.
8:2  I neke žene koje behu isceljene od zlih duhova i bolesti: Marija, koja se zvaše Magdalina, iz koje sedam đavola iziđe,
8:3  I Jovana, žena Huze pristava Irodovog, i Susana, i druge mnoge koje služahu Njemu imanjem svojim.
8:4  A kad se sabra naroda mnogo, i iz svih gradova dolažahu k Njemu, kaza u priči:
8:5  Iziđe sejač da seje seme svoje; i kad sejaše, jedno pade kraj puta, i pogazi se, i ptice nebeske pozobaše ga,
8:6  A drugo pade na kamen, i iznikavši osuši se, jer nemaše vlage.
8:7  I drugo pade u trnje, i uzraste trnje, i udavi ga.
8:8  A drugo pade na zemlju dobru, i iznikavši donese rod sto puta onoliko. Govoreći ovo povika: Ko ima uši da čuje neka čuje.
8:9  A učenici Njegovi pitahu Ga govoreći: Šta znači priča ova?
8:10  A On reče: Vama je dano da znate tajne carstva Božijeg; a ostalima u pričama, da gledajući ne vide, i čujući ne razumeju.
8:11  A priča ova znači: Seme je reč Božija.
8:12  A koje je kraj puta to su oni koji slušaju, ali potom dolazi đavo, i uzima reč iz srca njihovog, da ne veruju i da se ne spasu.
8:13  A koje je na kamenu to su oni koji kad čuju s radosti primaju reč; i ovi korena nemaju koji za neko vreme veruju, a kad dođe vreme kušanja otpadnu.
8:14  A koje u trnje pade, to su oni koji slušaju, i otišavši, od brige i bogatstva i slasti ovog života zaguše se, i rod ne sazri.
8:15  A koje je na dobroj zemlji to su oni koji reč slušaju, i u dobrom i čistom srcu drže, i rod donose u trpljenju. Ovo govoreći povika: Ko ima uši da čuje neka čuje.
8:16  Niko, pak, sveće ne poklapa sudom kad je zapali, niti meće pod odar, nego je metne na svećnjak da vide svetlost koji ulaze.
8:17  Jer nema ništa tajno što neće biti javno, ni sakriveno što se neće doznati i na videlo izići.
8:18  Gledajte, dakle, kako slušate; jer ko ima, daće mu se, a ko nema, uzeće se od njega i ono što misli da ima.
8:19  Dođoše pak k Njemu mati i braća Njegova, i ne mogahu od naroda da govore s Njim.
8:20  I javiše Mu govoreći: Mati Tvoja i braća Tvoja stoje napolju, hoće da Te vide.
8:21  A On odgovarajući reče im: Mati moja i braća moja oni su koji slušaju reč Božiju i izvršuju je.
8:22  I dogodi se u jedan dan On uđe s učenicima svojim u lađu, i reče im: Da pređemo na one strane jezera. I pođoše.
8:23  A kad iđahu oni On zaspa. I podiže se oluja na jezeru, i topljahu se, i behu u velikoj nevolji.
8:24  I pristupivši probudiše Ga govoreći: Učitelju! Učitelju! Izgibosmo. A On ustade, i zapreti vetru i valovima; i prestadoše i posta tišina.
8:25  A njima reče: Gde je vera vaša? A oni se poplašiše, i čuđahu se govoreći jedan drugom: Ko je Ovaj što i vetrovima i vodi zapoveda, i slušaju Ga?
8:26  I dođoše u okolinu gadarinsku koja je prema Galileji.
8:27  A kad iziđe On na zemlju, srete Ga jedan čovek iz grada u kome behu đavoli od mnogo godina, i u haljine ne oblačaše se, i ne življaše u kući, nego u grobovima.
8:28  A kad vide Isusa, povika i pripade k Njemu i reče zdravo: Šta je tebi do mene, Isuse, Sine Boga Najvišeg? Molim Te, ne muči me.
8:29  Jer Isus zapovedi duhu nečistom da iziđe iz čoveka: jer ga mučaše odavno, i metahu ga u verige i u puta da ga čuvaju, i iskida sveze, i teraše ga đavo po pustinji.
8:30  A Isus ga zapita govoreći: Kako ti je ime? A on reče: Legeon; jer mnogi đavoli behu ušli u nj.
8:31  I moljahu Ga da im ne zapovedi da idu u bezdan.
8:32  A onde pasaše po gori veliko krdo svinja, i moljahu Ga da im dopusti da u njih uđu. I dopusti im.
8:33  Tada iziđoše đavoli iz čoveka i uđoše u svinje; i navali krdo s brega u jezero, i utopi se.
8:34  A kad videše svinjari šta bi, pobegoše i javiše u gradu i po selima.
8:35  I iziđoše ljudi da vide šta je bilo, i dođoše k Isusu, i nađoše čoveka iz koga đavoli behu izišli, a on sedi obučen i pametan kod nogu Isusovih; i uplašiše se.
8:36  A oni što su videli kazaše im kako se isceli besni.
8:37  I moli Ga sav narod iz okoline gadarinske da ide od njih; jer se behu vrlo uplašili. A On uđe u lađu i otide natrag.
8:38  Čovek, pak, iz koga iziđoše đavoli moljaše da bi s Njim bio; ali ga Isus otpusti govoreći:
8:39  Vrati se kući svojoj, i kazuj šta ti učini Bog. I otide propovedajući po svemu gradu šta mu Isus učini.
8:40  A kad se vrati Isus, srete Ga narod, jer Ga svi očekivahu.
8:41  I gle, dođe čovek po imenu Jair, koji beše starešina u zbornici, i pade pred noge Isusove, i moljaše Ga da uđe u kuću njegovu;
8:42  Jer u njega beše jedinica kći od dvanaest godina, i ona umiraše. A kad iđaše Isus, turkaše Ga narod.
8:43  I beše jedna bolesna žena od tečenja krvi dvanaest godina, koja je sve svoje imanje potrošila na lekare i nijedan je nije mogao izlečiti,
8:44  I pristupivši sastrag dotače se skuta od haljine Njegove, i odmah stade tečenje krvi njene.
8:45  I reče Isus: Ko je to što se dotače mene? A kad se svi odgovarahu, reče Petar i koji behu s njim: Učitelju! Narod Te opkolio i turka Te, a Ti kažeš: Ko je to što se dotače mene?
8:46  A Isus reče: Neko se dotače mene; jer ja osetih silu koja iziđe iz mene.
8:47  A kad vide žena da se nije sakrila, pristupi drhćući, i pade pred Njim, i kaza Mu pred svim narodom zašto Ga se dotače i kako odmah ozdravi.
8:48  A On joj reče: Ne boj se, kćeri! Vera tvoja pomože ti; idi s mirom.
8:49  Dok On još govoraše, dođe neko od kuće starešine zborničkog govoreći mu: Umre kći tvoja, ne trudi učitelja.
8:50  A kad ču Isus, odgovori mu govoreći: Ne boj se, samo veruj, i oživeće.
8:51  A kad dođe u kuću, ne dade nijednome ući osim Petra i Jovana i Jakova, i devojčinog oca i matere.
8:52  A svi plakahu i jaukahu za njom; a On reče: Ne plačite, nije umrla nego spava.
8:53  I podsmevahu Mu se znajući da je umrla.
8:54  A On izagnavši sve uze je za ruku, i zovnu govoreći: Devojko! Ustani!
8:55  I povrati se duh njen, i ustade odmah; i zapovedi da joj daju neka jede.
8:56  I diviše se roditelji njeni. A On im zapovedi da nikome ne kazuju šta je bilo.

 

Pretraživač Biblije


Poglavlja Biblije