Luka Glava 09

El. pošta Štampa PDF

Sazvavši, pak, dvanaestoricu dade im silu i vlast nad svim đavolima, i da isceljuju od bolesti.
9:2  I posla ih da propovedaju carstvo Božije, i da isceljuju bolesnike.
9:3  I reče im: Ništa ne uzimajte na put, ni štapa ni torbe ni hleba ni novaca, niti po dve haljine da imate.
9:4  U koju kuću uđete onde budite i odande polazite.
9:5  I gde vas ne prime izlazeći iz grada onog otresite i prah s nogu svojih, za svedočanstvo na njih.
9:6  A kad iziđoše, iđahu po selima propovedajući jevanđelje i isceljujući svuda.
9:7  A kad ču Irod četvorovlasnik šta On čini, ne mogaše se načuditi, jer neki govorahu da je Jovan ustao iz mrtvih,
9:8  A jedni da se Ilija pojavio, a jedni da je ustao koji od starih proroka.
9:9  I reče Irod: Jovana ja posekoh; ali ko je to o kome ja takva čudesa slušam? I željaše Ga videti.
9:10  I vrativši se apostoli kazaše Mu šta su počinili. I uzevši ih otide nasamo u pustinju kod grada koji se zvaše Vitsaida.
9:11  A narod razumevši pođe za Njim, i primivši ih govoraše im o carstvu Božijem i isceljivaše koji trebahu isceljivanja.
9:12  A dan stade naginjati. Tada pristupiše dvanaestorica i rekoše Mu: Otpusti narod, neka idu na konak u okolna sela i palanke, i nek nađu jela, jer smo ovde u pustinji.
9:13  A On im reče: Podajte im vi neka jedu. A oni rekoše: U nas nema više od pet hlebova i dve ribe; već ako da idemo mi da kupimo na sve ove ljude jela?
9:14  Jer beše ljudi oko pet hiljada. Ali On reče učenicima svojim: Posadite ih na gomile po pedeset.
9:15  I učiniše tako, i posadiše ih sve.
9:16  A On uze onih pet hlebova i obe ribe, i pogledavši na nebo blagoslovi ih i prelomi, i davaše učenicima da razdadu narodu.
9:17  I jedoše i nasitiše se svi, i nakupiše komada dvanaest kotarica što im preteče.
9:18  I kad se jedanput moljaše Bogu nasamo, s Njim behu učenici, i zapita ih govoreći: Ko govore ljudi da sam ja?
9:19  A oni odgovarajući rekoše: Jedni vele da si Jovan krstitelj, a drugi da si Ilija; a drugi da je koji ustao od starih proroka.
9:20  A On im reče: A vi šta mislite ko sam ja? A Petar odgovarajući reče: Hristos Božji.
9:21  A On im zapreti i zapovedi da nikome ne kazuju to,
9:22  Govoreći da Sinu čovečijem treba mnogo postradati, i da će Ga starešine i glavari sveštenički i književnici okriviti, i da će Ga ubiti, i treći dan da će ustati.
9:23  A svima govoraše: Ko hoće da ide za mnom neka se odreče sebe i uzme krst svoj i ide za mnom.
9:24  Jer ko hoće dušu svoju da sačuva, izgubiće je; a ko izgubi dušu svoju mene radi onaj će je sačuvati.
9:25  Jer kakvu će korist imati čovek ako sav svet pridobije, a sebe izgubi ili sebi naudi?
9:26  Jer ko se postidi mene i mojih reči, njega će se Sin čovečiji postideti kad dođe u slavi svojoj i Očevoj i svetih anđela.
9:27  A zaista vam kažem: imaju neki među ovima što stoje ovde koji neće okusiti smrti dok ne vide carstva Božijeg.
9:28  A kad prođe osam dana posle onih reči, uze Petra i Jovana i Jakova i iziđe na goru da se pomoli Bogu.
9:29  I kad se moljaše postade lice Njegovo drugačije, i odelo Njegovo belo i sjajno.
9:30  I gle, dva čoveka govorahu s Njim, koji behu Mojsije i Ilija.
9:31  Pokazaše se u slavi, i govorahu o izlasku Njegovom koji Mu je trebalo svršiti u Jerusalimu.
9:32  A Petar i koji behu s njim behu zaspali; ali probudivši se videše slavu Njegovu i dva čoveka koji s Njim stajahu.
9:33  I kad se odvojiše od Njega reče Petar Isusu: Učitelju! Dobro nam je ovde biti; i da načinimo tri senice: jednu Tebi, i jednu Mojsiju, i jednu Iliji: ne znajući šta govoraše.
9:34  A dok On to govoraše dođe oblak i zakloni ih; i uplašiše se kad zađoše u oblak.
9:35  I ču se glas iz oblaka govoreći: Ovo je Sin moj ljubazni, Njega poslušajte.
9:36  I kad se čujaše glas nađe se Isus sam. I oni ućutaše, i nikom ne javiše ništa u one dane od onog šta videše.
9:37  A dogodi se drugi dan kad siđoše s gore srete Ga mnoštvo naroda.
9:38  I gle, čovek iz naroda povika govoreći: Učitelju! Molim Ti se, pogledaj na sina mog, jer mi je jedinac:
9:39  I gle, hvata ga duh, i ujedanput viče, i lomi ga s penom, i jedva otide od njega kad ga izlomi;
9:40  I molih učenike Tvoje da ga isteraju, pa ne mogoše.
9:41  I odgovarajući Isus reče: O rode neverni i pokvareni! Dokle ću biti s vama i trpeti vas? Dovedi mi sina svog amo:
9:42  A dok još iđaše k Njemu obori ga đavo, i stade ga lomiti. A Isus zapreti duhu nečistom, i isceli momče, i dade ga ocu njegovom.
9:43  I svi se divljahu veličini Božijoj. A kad se svi čuđahu svemu što činjaše Isus, reče učenicima svojim:
9:44  Metnite vi u uši svoje ove reči: jer Sin čovečiji treba da se preda u ruke čovečije.
9:45  A oni ne razumeše reči ove; jer beše sakrivena od njih da je ne mogoše razumeti; i bojahu se da Ga zapitaju za ovu reč.
9:46  A uđe misao u njih ko bi bio najveći među njima.
9:47  A Isus znajući pomisli srca njihovih uze dete i metnu ga preda se,
9:48  I reče im: Koji primi ovo dete u ime moje, mene prima; i koji mene prima, prima Onog koji me je poslao; jer koji je najmanji među vama on je veliki.
9:49  A Jovan odgovarajući reče: Učitelju! Videsmo jednog gde imenom Tvojim izgoni đavole, i zabranismo mu, jer ne ide s nama za Tobom.
9:50  I reče mu Isus: Ne branite; jer ko nije protiv vas s vama je.
9:51  A kad se navršiše dani uzeća Njegovog, On nameri da ide pravo u Jerusalim.
9:52  I posla glasnike pred licem svojim; i oni otidoše i dođoše u selo samarjansko da Mu ugotove gde će noćiti.
9:53  I ne primiše Ga; jer videše da ide u Jerusalim.
9:54  A kad videše učenici Njegovi, Jakov i Jovan, rekoše: Gospode! Hoćeš li da kažemo da oganj siđe s neba i da ih istrebi kao i Ilija što učini?
9:55  A On okrenuvši se zapreti im i reče: Ne znate kakvog ste vi duha;
9:56  Jer Sin čovečiji nije došao da pogubi duše čovečije nego da sačuva. I otidoše u drugo selo.
9:57  A kad iđahu putem reče Mu neko: Gospode! Ja idem za Tobom kud god Ti pođeš.
9:58  I reče mu Isus: Lisice imaju jame i ptice nebeske gnezda: a Sin čovečiji nema gde zakloniti glave.
9:59  A drugom reče: Hajde za mnom. A on reče: Gospode! Dopusti mi da idem najpre da ukopam oca svog.
9:60  A Isus reče mu: Ostavi neka mrtvi ukopavaju svoje mrtvace; a ti hajde te javljaj carstvo Božije.
9:61  A drugi reče: Gospode! Ja idem za Tobom; ali dopusti mi najpre da idem da se oprostim s domašnjima svojim.
9:62  A Isus reče mu: Nijedan nije pripravan za carstvo Božije koji metne ruku svoju na plug pa se obzire natrag.

 

Pretraživač Biblije


Poglavlja Biblije