Luka Glava 14

El. pošta Štampa PDF

I dogodi Mu se da dođe u subotu u kuću jednog kneza farisejskog da jede hleb; i oni motrahu na Njega.
14:2  I gle, beše pred Njim nekakav čovek na kome beše debela bolest.
14:3  I odgovarajući Isus reče zakonicima i farisejima govoreći: Je li slobodno u subotu isceljivati?
14:4  A oni oćuteše. I dohvativši ga se isceli ga i otpusti.
14:5  I odgovarajući reče im: Koji od vas ne bi svog magarca ili vola da mu padne u bunar odmah izvadio u dan subotni?
14:6  I ne mogoše Mu odgovoriti na to.
14:7  A gostima kaza priču, kad opazi kako izbirahu začelja, i reče im:
14:8  Kad te ko pozove na svadbu, ne sedaj u začelje, da ne bude među gostima ko stariji od tebe;
14:9  I da ne bi došao onaj koji je pozvao tebe i njega, i rekao ti: Podaj mesto ovome: i onda ćeš sa stidom sesti na niže mesto.
14:10  Nego kad te ko pozove, došavši sedi na poslednje mesto, da ti kaže kad dođe onaj koji te pozva: Prijatelju! Pomakni se više; tada će tebi biti čast pred onima koji sede s tobom za trpezom.
14:11  Jer svaki koji se podiže, poniziće se; a koji se ponižuje, podignuće se.
14:12  A i onome što ih je pozvao reče: Kad daješ obed ili večeru, ne zovi prijatelja svojih, ni braće svoje, ni rođaka svojih, ni suseda bogatih, da ne bi i oni tebe kad pozvali i vratili ti;
14:13  Nego kad činiš gozbu, zovi siromahe, kljaste, hrome, slepe;
14:14  I blago će ti biti što ti oni ne mogu vratiti; nego će ti se vratiti o vaskrsenju pravednih.
14:15  A kad ču to neki od onih što seđahu s Njim za trpezom reče Mu: Blago onome koji jede hleba u carstvu Božijem!
14:16  A On mu reče: Jedan čovek zgotovi veliku večeru, i pozva mnoge;
14:17  I kad bi vreme večeri, posla slugu svog da kaže zvanima: Hajdete, jer je već sve gotovo.
14:18  I počeše se izgovarati svi redom; prvi mu reče: Kupih njivu, i valja mi ići da je vidim; molim te izgovori me.
14:19  I drugi reče: Kupih pet jarmova volova, i idem da ih ogledam; molim te, izgovori me.
14:20  I treći reče: Oženih se, i zato ne mogu doći.
14:21  I došavši sluga taj kaza ovo gospodaru svom. Tada se rasrdi domaćin i reče sluzi svom: Idi brzo na raskršća i ulice gradske, i dovedi amo siromahe, i kljaste, i bogaljaste, i slepe.
14:22  I reče sluga: Gospodaru, učinio sam kako si zapovedio, i još mesta ima.
14:23  I reče gospodar sluzi: Iziđi na puteve i među ograde, te nateraj da dođu da mi se napuni kuća.
14:24  Jer vam kažem da nijedan od onih zvanih ljudi neće okusiti moje večere. Jer je mnogo zvanih, ali je malo izabranih.
14:25  Iđaše pak s Njim mnoštvo naroda, i obazrevši se reče im:
14:26  Ako ko dođe k meni, a ne mrzi na svog oca, i na mater, i na ženu, i na decu, i na braću, i na sestre i na samu dušu svoju, ne može biti moj učenik.
14:27  I ko ne nosi krsta svog i za mnom ne ide, ne može biti moj učenik.
14:28  I koji od vas kad hoće da zida kulu ne sedne najpre i ne proračuna šta će ga stati, da vidi ima li da može dovršiti?
14:29  Da ne bi, kad postavi temelj i ne uzmože dovršiti, svi koji gledaju stali mu se rugati
14:30  Govoreći: Ovaj čovek poče zidati, i ne može da dovrši.
14:31  Ili koji car kad pođe s vojskom da se pobije s drugim carem ne sedne najpre i ne drži veću može li s deset hiljada sresti onog što ide na njega sa dvadeset hiljada?
14:32  Ako li ne može, a on pošalje poslenike dok je ovaj još daleko i moli da se pomire.
14:33  Tako dakle svaki od vas koji se ne odreče svega što ima ne može biti moj učenik.
14:34  So je dobra, ali ako so obljutavi, čim će se osoliti?
14:35  Niti je potrebna u zemlju ni u gnoj; nego je prospu napolje. Ko ima uši da čuje neka čuje.

 

Pretraživač Biblije


Poglavlja Biblije