Luka Glava 16

El. pošta Štampa PDF

A učenicima svojim govoraše: Beše jedan čovek bogat koji imaše pristava, i toga oblagaše kod njega da mu prosipa imanje,
16:2  I dozvavši ga reče mu: Šta ovo ja čujem za tebe? Daj račun kako si kućio kuću: jer više ne možeš kućom upravljati.
16:3  A pristav od kuće reče u sebi: Šta ću činiti? Gospodar moj uzima od mene upravljanje kuće: kopati ne mogu, prositi stidim se.
16:4  Znam šta ću činiti da bi me primili u kuće svoje kad mi se oduzme upravljanje kuće.
16:5  I dozvavši redom dužnike gospodara svog reče prvom: Koliko si dužan gospodaru mom?
16:6  A on reče: Sto oka ulja. I reče mu: Uzmi pismo svoje i sedi brzo te napiši pedeset.
16:7  A potom reče drugom: A ti koliko si dužan? A on reče: Sto oka pšenice. I reče mu: Uzmi pismo svoje i napiši osamdeset.
16:8  I pohvali gospodar nevernog pristava što mudro učini; jer su sinovi ovog veka mudriji od sinova videla u svom naraštaju.
16:9  I ja vama kažem: načinite sebi prijatelje nepravednim bogatstvom, da bi vas kad osiromašite primili u večne kuće.
16:10  Koji je veran u malom i u mnogom je veran; a ko je neveran u malom i u mnogom je neveran.
16:11  Ako dakle u nepravednom bogatstvu verni ne biste, ko će vam u istinom verovati?
16:12  I ako u tuđem ne biste verni, ko će vam dati vaše?
16:13  Nikakav pak sluga ne može dva gospodara služiti; jer ili će na jednog mrzeti, a drugog ljubiti, ili će jednog voleti a za drugog ne mariti. Ne možete služiti Bogu i bogatstvu.
16:14  A ovo sve slušahu i fariseji, koji behu srebroljupci, i rugahu Mu se.
16:15  I reče im: Vi ste oni koji se gradite pravedni pred ljudima; ali Bog zna srca vaša; jer šta je u ljudi visoko ono je mrzost pred Bogom.
16:16  Zakon i proroci su do Jovana; odsele se carstvo Božije propoveda jevanđeljem, i svaki navaljuje da uđe u njega.
16:17  Lakše je, pak, nebu i zemlji proći negoli jednoj titli iz zakona propasti.
16:18  Svaki koji pušta ženu svoju i uzima drugu, preljubu čini; i koji se ženi puštenicom, preljubu čini.
16:19  Čovek neki, pak, beše bogat, koji se oblačaše u skerlet i u svilu, i življaše svaki dan gospodski i veseljaše se.
16:20  A beše jedan siromah, po imenu Lazar, koji ležaše pred njegovim vratima gnojav,
16:21  I željaše da se nasiti mrvama koje padahu s trpeze bogatog; još i psi dolažahu i lizahu gnoj njegov.
16:22  A kad umre siromah, odnesoše ga anđeli u naručje Avraamovo; a umre i bogati, i zakopaše ga.
16:23  I u paklu kad beše u mukama, podiže oči svoje i ugleda izdaleka Avraama i Lazara u naručju njegovom,
16:24  I povikavši reče: Oče Avraame! Smiluj se na me i pošlji mi Lazara neka umoči u vodu vrh od prsta svog, i da mi rashladi jezik; jer se mučim u ovom plamenu.
16:25  A Avraam reče: Sinko! Opomeni se da si ti primio dobra svoja u životu svom, i Lazar opet zla; a sad se on teši, a ti se mučiš.
16:26  I preko svega toga postavljena je među nama i vama velika propast, da ovi koji bi hteli odovud k vama preći, ne mogu, niti oni otuda k nama da prelaze.
16:27  Tada reče: Molim te dakle, oče, da ga pošalješ kući oca mog,
16:28  Jer imam pet braće: neka im posvedoči da ne bi i oni došli na ovo mesto mučenja.
16:29  Reče mu Avraam: Oni imaju Mojsija i proroke, neka njih slušaju.
16:30  A on reče: Ne, oče Avraame! Nego ako im dođe ko iz mrtvih pokajaće se.
16:31  A Avraam reče mu: Ako ne slušaju Mojsija i proroka, da ko i iz mrtvih ustane neće verovati.

 

Pretraživač Biblije


Poglavlja Biblije