Jovan Glava 11

El. pošta Štampa PDF

Beše pak jedan bolesnik, Lazar iz Vitanije iz sela Marije i Marte, sestre njene.
11:2  (A Marija, koje brat Lazar bolovaše, beše ona što pomaza Gospoda mirom i otre noge Njegove svojom kosom.)
11:3  Onda poslaše sestre k Njemu govoreći: Gospode! Gle, onaj koji Ti je mio bolestan je.
11:4  A kad ču Isus, reče: Ova bolest nije na smrt, nego na slavu Božiju, da se proslavi Sin Božji s nje.
11:5  A Isus ljubljaše Martu i sestru njenu i Lazara.
11:6  A kad ču da je bolestan, tada osta dva dana na onom mestu gde beše.
11:7  A potom reče učenicima: Hajdemo opet u Judeju.
11:8  Učenici Mu rekoše: Ravi! Sad Judejci htedoše da Te ubiju kamenjem, pa opet hoćeš da ideš onamo?
11:9  Isus odgovori: Nije li dvanaest sahata u danu? Ko danju ide ne spotiče se, jer vidi videlo ovog sveta;
11:10  A ko ide noću spotiče se, jer nema videla u njemu.
11:11  Ovo kaza, i potom im reče: Lazar, naš prijatelj, zaspa; nego idem da ga probudim.
11:12  Onda Mu rekoše učenici Njegovi: Gospode! Ako je zaspao, ustaće.
11:13  A Isus im reče za smrt njegovu, a oni mišljahu da govori za spavanje sna.
11:14  Tada im Isus kaza upravo: Lazar umre.
11:15  I milo mi je vas radi što nisam bio onamo da verujete; nego hajdemo k njemu.
11:16  Onda Toma, koji se zvaše Blizanac, reče učenicima: Hajdemo i mi da pomremo s njim.
11:17  A kad dođe Isus nađe ga, a on već četiri dana u grobu.
11:18  (A Vitanija beše blizu Jerusalima oko petnaest potrkališta.)
11:19  I mnogi od Judejaca behu došli k Marti i Mariji da ih teše za bratom njihovim.
11:20  Kad Marta dakle ču da Isus ide, izađe preda Nj, a Marija seđaše doma.
11:21  Onda reče Marta Isusu: Gospode! Da si Ti bio ovde ne bi moj brat umro.
11:22  A i sad znam da šta zaišteš u Boga daće ti Bog.
11:23  Isus joj reče: Brat će tvoj ustati.
11:24  Marta Mu reče: Znam da će ustati o vaskrsenju, u poslednji dan.
11:25  A Isus joj reče: Ja sam vaskrsenje i život; koji veruje mene ako i umre živeće.
11:26  I nijedan koji živi i veruje mene neće umreti vavek. Veruješ li ovo?
11:27  Reče Mu: Da, Gospode! Ja verovah da si Ti Hristos, Sin Božji koji je trebalo da dođe na svet.
11:28  I ovo rekavši otide te zovnu tajno Mariju, sestru svoju govoreći: Učitelj je došao, i zove te.
11:29  A ona kad ču, usta brzo i otide k Njemu.
11:30  Jer Isus još ne beše došao u selo, nego beše na onom mestu gde Ga srete Marta.
11:31  A Judejci onda koji behu s njom u kući i tešahu je, kad videše Mariju da brzo usta i iziđe, pođoše za njom govoreći da ide na grob da plače onamo.
11:32  A Marija kako dođe gde beše Isus, i vide Ga, pade na noge Njegove govoreći Mu: Gospode! Da si Ti bio ovde, ne bi umro moj brat.
11:33  Onda Isus kad je vide gde plače, i gde plaču Judejci koji dođoše s njom, zgrozi se u duhu, i sam postade žalostan.
11:34  I reče: Gde ste ga metnuli? Rekoše Mu: Gospode! Hajde da vidiš.
11:35  Udariše suze Isusu.
11:36  Onda Judejci govorahu: Gledaj kako ga ljubljaše,
11:37  A neki od njih rekoše: Ne mogaše li ovaj koji otvori oči slepcu učiniti da i ovaj ne umre?
11:38  A Isus opet se zgrozi u sebi, i dođe na grob; a beše pećina, i kamen ležaše na njoj.
11:39  Isus reče: Uzmite kamen. Reče Mu Marta, sestra onog što je umro: Gospode! Već smrdi; jer su četiri dana kako je umro.
11:40  Isus joj reče: Ne rekoh li ti da ako veruješ videćeš slavu Božju?
11:41  Uzeše, dakle, kamen gde ležaše mrtvac; a Isus podiže oči gore, i reče: Oče! Hvala Ti što si me uslišio.
11:42  A ja znadoh da me svagda slušaš; nego rekoh naroda radi koji ovde stoji, da veruju da si me Ti poslao.
11:43  I ovo rekavši zovnu iza glasa: Lazare! Iziđi napolje.
11:44  I iziđe mrtvac obavit platnom po rukama i po nogama, i lice njegovo ubrusom povezano. Isus im reče: Razrešite ga i pustite nek ide.
11:45  Onda mnogi od Judejaca koji behu došli k Mariji i videše šta učini Isus, verovaše Ga.
11:46  A neki od njih otidoše k farisejima i kazaše im šta učini Isus.
11:47  Onda glavari sveštenički i fariseji sabraše skupštinu, i govorahu: Šta ćemo činiti? Čovek ovaj čini mnoga čudesa.
11:48  Ako ga ostavimo tako, svi će ga verovati; pa će doći Rimljani i uzeti nam zemlju i narod.
11:49  A jedan od njih, po imenu Kajafa, koji one godine beše poglavar sveštenički, reče im: Vi ne znate ništa;
11:50  I ne mislite da je nama bolje da jedan čovek umre za narod, negoli da narod sav propadne.
11:51  A ovo ne reče sam od sebe, nego, budući poglavar sveštenički one godine, proreče da Isusu valja umreti za narod;
11:52  I ne samo za narod, nego da i rasejanu decu Božiju skupi ujedno.
11:53  Od toga, dakle, dana dogovoriše se da Ga ubiju.
11:54  A Isus više ne hođaše javno po Judejcima, nego odande otide u kraj blizu pustinje u grad po imenu Jefrem, i onde hođaše s učenicima svojim.
11:55  A beše blizu pasha jevrejska, i mnogi iz onog kraja dođoše u Jerusalim pre pashe da se očiste.
11:56  Tada tražahu Isusa, i stojeći u crkvi govorahu među sobom: Šta mislite vi zašto ne dolazi na praznik?
11:57  A glavari sveštenički i fariseji izdaše zapovest ako Ga ko opazi gde je, da javi da Ga uhvate.

 

Pretraživač Biblije


Poglavlja Biblije