Jovan Glava 12

El. pošta Štampa PDF

A Isus pre pashe na šest dana dođe u Vitaniju gde beše Lazar što umre, koga podiže iz mrtvih.
12:2  Onde Mu, pak, zgotoviše večeru, i Marta služaše, a i Lazar seđaše s njim za trpezom;
12:3  A Marija uzevši litru pravog nardovog mnogocenog mira pomaza noge Isusove, i otre kosom svojom noge Njegove; a kuća se napuni mirisa od mira.
12:4  Onda reče jedan od učenika Njegovih, Juda Simonov Iskariotski, koji Ga posle izdade:
12:5  Zašto se ovo miro ne prodade za trista groša i ne dade siromasima?
12:6  A ovo ne reče što se staraše za siromahe, nego što beše lupež, i imaše kovčežić, i nošaše što se metaše u nj.
12:7  A Isus reče: Ne dirajte u nju; ona je to dohranila za dan mog pogreba;
12:8  Jer siromahe svagda imate sa sobom, a mene nemate svagda.
12:9  Razume, pak, mnogi narod iz Judeje da je onde i dođoše ne samo Isusa radi nego i da vide Lazara kog podiže iz mrtvih.
12:10  A glavari sveštenički dogovoriše se da i Lazara ubiju;
12:11  Jer mnogi njega radi iđahu iz Judeje i verovahu Isusa.
12:12  A sutradan, mnogi od naroda koji beše došao na praznik, čuvši da Isus ide u Jerusalim
12:13  Uzeše grane od finika i iziđoše Mu na susret, i vikahu govoreći: Osana! Blagosloven koji ide u ime Gospodnje, car Izrailjev.
12:14  A Isus našavši magare usede na nj, kao što je pisano:
12:15  Ne boj se kćeri Sionova, evo car tvoj ide sedeći na magaretu.
12:16  Ali ovo učenici Njegovi ne razumeše pre: nego kad se proslavi Isus onda se opomenuše da ovo beše za Njega pisano, i ovo Mu učiniše.
12:17  A narod svedočaše koji beše pre s Njim kad Lazara izazva iz groba i podiže ga iz mrtvih.
12:18  Zato Ga i srete narod, jer čuše da On učini ovo čudo.
12:19  A fariseji govorahu među sobom: Vidite da ništa ne pomaže? Gle, svet ide za njim.
12:20  A behu neki Grci koji behu došli na praznik da se mole Bogu.
12:21  Oni dakle pristupiše k Filipu, koji beše iz Vitsaide galilejske, i moljahu ga govoreći: Gospodine! Mi bismo hteli da vidimo Isusa.
12:22  Dođe Filip i kaza Andriji, a Andrija i Filip opet kazaše Isusu.
12:23  A Isus odgovori im govoreći: Dođe čas da se proslavi Sin čovečiji.
12:24  Zaista, zaista vam kažem: Ako zrno pšenično padnuvši na zemlju ne umre, ono jedno ostane; ako li umre mnogo roda rodi;
12:25  Koji ljubi dušu svoju izgubiće je, a ko mrzi na dušu svoju na ovom svetu, sačuvaće je za život večni.
12:26  Ko meni služi, za mnom nek ide, i gde sam ja onde i sluga moj nek bude; i ko meni služi onog će poštovati Otac moj.
12:27  Sad je duša moja žalosna; i šta da kažem? Oče! Sačuvaj me od ovog časa; ali za to dođoh na čas ovaj.
12:28  Oče! Proslavi ime svoje! Tada glas dođe s neba: I proslavio sam i opet ću proslaviti.
12:29  A kad ču narod koji stajaše, govorahu: Grom zagrmi; a drugi govorahu: Anđeo mu govori.
12:30  Isus odgovori i reče: Ovaj glas ne bi mene radi nego naroda radi.
12:31  Sad je sud ovom svetu; sad će biti isteran knez ovog sveta napolje.
12:32  I kad ja budem podignut od zemlje, sve ću privući k sebi.
12:33  A ovo govoraše da pokaže kakvom će smrti umreti.
12:34  Narod Mu odgovori: Mi čusmo iz zakona da će Hristos ostati vavek; kako ti govoriš da se sinu čovečijem valja podignuti? Ko je taj sin čovečiji?
12:35  A Isus im reče: Još je malo vremena videlo s vama; hodite dok videlo imate da vas tama ne obuzme; jer ko hodi po tami ne zna kuda ide.
12:36  Dok videlo imate verujte videlo, da budete sinovi videla. Rekavši ovo Isus otide i sakri se od njih.
12:37  Ako je i činio tolika čudesa pred njima, opet Ga ne verovahu;
12:38  Da se zbude reč Isaije proroka koji reče: Gospode! Ko verova govorenju našem? I ruka Gospodnja kome se otkri?
12:39  Zato ne mogahu verovati, jer opet reče Isaija:
12:40  Zaslepio je oči njihove i okamenio srca njihova, da ne vide očima ni srcem razumeju, i ne obrate se da ih iscelim.
12:41  Ovo reče Isaija kad vide slavu Njegovu i govori za Njega.
12:42  Ali opet i od knezova mnogi Ga verovaše; nego radi fariseja ne priznavahu, da ne bi bili izgnani iz zbornice;
12:43  Jer im većma omile slava ljudska nego slava Božija.
12:44  A Isus povika i reče: Ko mene veruje ne veruje mene, nego Onog koji me posla;
12:45  I ko vidi mene, vidi Onog koji me posla.
12:46  Ja dođoh videlo na svet, da nijedan koji me veruje ne ostane u tami.
12:47  I ko čuje moje reči i ne veruje, ja mu neću suditi; jer ja ne dođoh da sudim svetu, nego da spasem svet.
12:48  Koji se odreče mene, i ne prima reči mojih, ima sebi sudiju: reč koju ja govorih ona će mu suditi u poslednji dan;
12:49  Jer ja od sebe ne govorih, nego Otac koji me posla On mi dade zapovest šta ću kazati i šta ću govoriti.
12:50  I znam da je zapovest Njegova život večni. Šta ja dakle govorim onako govorim kao što mi reče Otac.

 

Pretraživač Biblije


Poglavlja Biblije