Dela Glava 02

El. pošta Štampa PDF

I kad se navrši pedeset dana behu zajedno svi apostoli jednodušno.
2:2  I ujedanput postade huka s neba kao duvanje silnog vetra, i napuni svu kuću gde seđahu;
2:3  I pokazaše im se razdeljeni jezici kao ognjeni; i sede po jedan na svakog od njih.
2:4  I napuniše se svi Duha Svetog, i stadoše govoriti drugim jezicima, kao što im Duh davaše te govorahu.
2:5  A u Jerusalimu stajahu Jevreji ljudi pobožni iz svakog naroda koji je pod nebom.
2:6  A kad postade ovaj glas, skupi se narod, i smete se: jer svaki od njih slušaše gde oni govore njegovim jezikom.
2:7  I divljahu se i čuđahu se govoreći jedan drugom: Nisu li ovo sve Galilejci što govore?
2:8  Pa kako mi čujemo svaki svoj jezik u kome smo se rodili?
2:9  Parćani, i Miđani, i Elamljani, i koji smo iz Mesopotamije, i iz Judeje i Kapadokije, i iz Ponta i Azije,
2:10  I iz Frigije i Pamfilije, iz Misira i krajeva livijskih kod Kirine, i putnici iz Rima, i Judejci i došljaci,
2:11  Krićani i Arapi, čujemo gde oni govore našim jezicima veličine Božje.
2:12  I divljahu se svi i ne mogahu se načuditi govoreći jedan drugom: Šta će dakle ovo biti?
2:13  A drugi podsmevajući se govorahu: Nakitili su se vina.
2:14  A Petar stade sa jedanaestoricom i podiže glas svoj i reče im: Ljudi Judejci i vi svi koji živite u Jerusalimu! Ovo da vam je na znanje, i čujte reči moje.
2:15  Jer ovi nisu pijani kao što vi mislite, jer je tek treći sat dana;
2:16  Nego je ovo ono što kaza prorok Joilo:
2:17  I biće u poslednje dane, govori Gospod, izliću od Duha svog na svako telo, i proreći će sinovi vaši i kćeri vaše, i mladići vaši videće utvare i starci vaši sniće snove;
2:18  Jer ću na sluge svoje i na sluškinje svoje u te dane izliti od Duha svog, i proreći će.
2:19  I daću čudesa gore na nebu i znake dole na zemlji: krv i oganj i pušenje dima.
2:20  Sunce će se pretvoriti u tamu i mesec u krv pre nego dođe veliki i slavni dan Gospodnji.
2:21  I biće da će se svaki spasti koji prizove ime Gospodnje.
2:22  Ljudi Izrailjci! Poslušajte reči ove: Isusa Nazarećanina, čoveka od Boga potvrđenog među vama silama i čudesima i znacima koje učini Bog preko Njega među vama, kao što i sami znate,
2:23  Ovog određenim savetom i promislom Božjim predana primivši, preko ruku bezakonika prikovaste i ubiste;
2:24  Kog Bog podiže, razrešivši veze smrtne, kao što ne beše moguće da Ga one drže.
2:25  Jer David govori za Njega: Gospoda jednako gledah pred sobom: jer je s desne strane mene, da se ne pomaknem;
2:26  Zato se razveseli srce moje, i obradova se jezik moj, pa još i telo moje počivaće u nadu;
2:27  Jer nećeš ostaviti duše moje u paklu, niti ćeš dati da Svetac Tvoj vidi truljenje.
2:28  Pokazao si mi puteve života: napunićeš me veselja s licem svojim.
2:29  Ljudi braćo! Neka je slobodno kazati vam upravo za starešinu Davida da i umre, i ukopan bi, i grob je njegov među nama do ovog dana.
2:30  Prorok dakle budući, i znajući da mu se Bog kletvom kle od roda bedara njegovih po telu podignuti Hrista, i posaditi Ga na prestolu njegovom,
2:31  Predvidevši govori za vaskrsenje Hristovo da se ne ostavi duša Njegova u paklu, ni telo Njegovo vide truljenje.
2:32  Ovog Isusa vaskrse Bog, čemu smo mi svi svedoci.
2:33  Desnicom dakle Božjom podiže se, i obećanje Svetog Duha primivši od Oca, izli ovo što vi sad vidite i čujete.
2:34  Jer David ne iziđe na nebesa, nego sam govori: Reče Gospod Gospodu mom: Sedi meni s desne strane,
2:35  Dok položim neprijatelje Tvoje podnožje nogama Tvojim.
2:36  Tvrdo dakle neka zna sav dom Izrailjev da je i Gospodom i Hristom Bog učinio ovog Isusa koga vi raspeste.
2:37  A kad čuše, ražali im se u srcu, i rekoše Petru i ostalim apostolima: Šta ćemo činiti, ljudi braćo?
2:38  A Petar im reče: Pokajte se, i da se krstite svaki od vas u ime Isusa Hrista za oproštenje greha; i primićete dar Svetog Duha;
2:39  Jer je za vas obećanje i za decu vašu, i za sve daleke koje će god dozvati Gospod Bog naš.
2:40  I drugim mnogim rečima svedočaše, i moljaše ih govoreći: Spasite se od ovog pokvarenog roda.
2:41  Koji dakle rado primiše reč njegovu krstiše se; i pristade u taj dan oko tri hiljade duša.
2:42  I ostaše jednako u nauci apostolskoj, i u zajednici, i u lomljenju hleba, i u molitvama.
2:43  I uđe strah u svaku dušu; jer apostoli činiše mnoga čudesa i znake u Jerusalimu.
2:44  A svi koji verovaše behu zajedno, i imahu sve zajedno.
2:45  I tečevinu i imanje prodavahu i razdavahu svima kao što ko trebaše.
2:46  I svaki dan behu jednako jednodušno u crkvi, i lomljahu hleb po kućama, i primahu hranu s radošću i u prostoti srca,
2:47  Hvaleći Boga, i imajući milost u sviju ljudi. A Gospod svaki dan umnožavaše društvo onih koji se spasavahu.

 

Pretraživač Biblije


Poglavlja Biblije