4 Moj. Glava 11

El. pošta Štampa PDF

Posle stade se tužiti narod da mu je teško; a to ne bi po volji Gospodu; i kad Gospod ču, razgnevi se; i raspali se na njih oganj Gospodnji, i sažeže krajnje u logoru.
11:2  Tada zavapi narod k Mojsiju, a Mojsije se pomoli Gospodu, i ugasi se oganj.
11:3  I prozva se ono mesto Tavera, jer se raspali na njih oganj Gospodnji.
11:4  A svetina što beše među njima, beše vrlo lakoma, te i sinovi Izrailjevi stadoše plakati govoreći: Ko će nas nahraniti mesa?
11:5  Opomenusmo se riba što jeđasmo u Misiru zabadava, i krastavaca i dinja i luka crnog i belog.
11:6  A sada posahnu duša naša, nema ništa osim mane pred očima našim.
11:7  A mana beše kao seme korijandrovo, a boja mu beše kao boja u bdela.
11:8  I izlažaše narod, te kupljahu, i meljahu na žrvnjima ili tucahu u stupama, i kuvahu u kotlu, ili mešahu pogače; a ukus joj beše kao ukus od novog ulja.
11:9  I kad padaše rosa po logoru noću, padaše s njom i mana.
11:10  I ču Mojsije gde narod plače u porodicama svojim, svaki na vratima od šatora svog; i Gospod se razgnevi vrlo, i Mojsiju bi teško.
11:11  Pa reče Mojsije Gospodu: Zašto učini takvo zlo sluzi svom? I zašto ne nađoh milosti pred Tobom, nego metnu na me teret svega naroda ovog?
11:12  Eda li ja začeh sav ovaj narod? Eda li ga ja rodih, kad mi kažeš: Iznesi ga u naručju svom, kao što nosi dojilja dete, u onu zemlju za koju si se zakleo ocima njihovim.
11:13  Otkuda meni mesa da dam svemu ovom narodu? Jer plaču preda mnom govoreći: Daj nam mesa da jedemo.
11:14  Ne mogu ja sam nositi sav narod ovaj, jer je teško za mene.
11:15  Ako ćeš tako činiti sa mnom, ubij me bolje, ako sam našao milost pred Tobom, da ne gledam zla svog.
11:16  A Gospod reče Mojsiju: Saberi mi sedamdeset ljudi između starešina Izrailjevih, koje znaš da su starešine narodu i upravitelji njegovi, i dovedi ih k šatoru od sastanka, neka onde stanu s tobom.
11:17  Tada ću sići i govoriti onde s tobom, i uzeću od duha koji je na tebi i metnuću na njih, da nose s tobom teret narodni i da ne nosiš ti sam.
11:18  A narodu reci: Pripravite se za sutra da jedete mesa, jer plakaste da Gospod ču, i rekoste: Ko će nas nahraniti mesa? Jer nam dobro beše u Misiru. Daće vam, dakle, Gospod mesa i ješćete.
11:19  Nećete jesti jedan dan, ni dva dana, ni pet dana, ni deset dana, ni dvadeset dana;
11:20  Nego ceo mesec dana, dokle vam na nos ne udari i ne ogadi vam se, zato što odbaciste Gospoda koji je među vama i plakaste pred Njim govoreći: Zašto iziđosmo iz Misira?
11:21  A Mojsije reče: Šest stotina hiljada pešaka ima naroda, u kome sam, pa Ti kažeš: Daću im mesa da jedu ceo mesec dana.
11:22  Eda li će im se poklati ovce i goveda da im dostane? Ili će im se pokupiti sve ribe morske da im bude dosta?
11:23  A Gospod reče Mojsiju: Zar ruka Gospodnja neće biti dovoljna? Videćeš hoće li biti šta ti rekoh ili neće.
11:24  I Mojsije iziđe i reče narodu reči Gospodnje; i sabra sedamdeset ljudi između starešina narodnih, i postavi ih oko šatora.
11:25  I Gospod siđe u oblaku i govori k njemu, i uzevši od duha koji beše na njemu metnu na onih sedamdeset ljudi starešina; i kad duh dođe na njih, prorokovahu, ali više nikad.
11:26  A dva čoveka ostaše u logoru, jednom beše ime Eldad, a drugom Modad, na koje dođe duh, jer i oni behu zapisani, ali ne dođoše k šatoru, i stadoše prorokovati u logoru.
11:27  I dotrča momak, te javi Mojsiju govoreći: Eldad i Modad prorokuju u logoru.
11:28  A Isus, sin Navin, sluga Mojsijev, jedan od momaka njegovih, reče govoreći: Mojsije, gospodaru moj, zabrani im.
11:29  A Mojsije mu odgovori: Zar zavidiš mene radi? Kamo da sav narod Gospodnji postanu proroci i da Gospod pusti duh svoj na njih!
11:30  Potom se vrati Mojsije u logor sa starešinama Izrailjevim.
11:31  Tada se podiže vetar od Gospoda, i potera od mora prepelice, i razasu ih po logoru na dan hoda odovuda i na dan hoda odonuda oko logora, na dva lakta od zemlje.
11:32  I ustavši narod ceo onaj dan i svu noć i ceo drugi dan kupljaše prepelice: i ko nakupi najmanje nakupi deset gomora; i povešaše ih sebi redom oko logora.
11:33  Ali meso još im beše u zubima, jošte ga ne pojedoše, a Gospod se razgnevi na narod i udari Gospod narod pomorom vrlo velikim.
11:34  I prozva se ono mesto Kivrot-Atava jer onde ukopaše narod koji se beše polakomio.
11:35  I pođe narod od Kivrot-Atave u Asirot, i stadoše u Asirotu.

 

Pretraživač Biblije


Poglavlja Biblije