5 Moj. Glava 01

El. pošta Štampa PDF

Ovo su reči koje govori Mojsije svemu Izrailju s onu stranu Jordana, u pustinji, u polju prema Crvenom moru, između Farana i Tofola i Lovona i Asirota i Dizava,
1:2  Jedanaest dana hoda od Horiva preko gore Sira do Kadis-Varnije.
1:3  A beše četrdesete godine prvi dan jedanaestog meseca, kad Mojsije kaza sinovima Izrailjevim sve što mu beše zapovedio Gospod da im kaže,
1:4  Pošto ubi Siona, cara amorejskog koji življaše u Esevonu, i Oga cara vasanskog koji življaše u Astarotu i u Edrajinu.
1:5  S one strane Jordana u zemlji moavskoj poče Mojsije kazivati ovaj zakon govoreći:
1:6  Gospod Bog naš reče nam na Horivu govoreći: Dosta ste bili na ovoj gori.
1:7  Obrnite se i podignite se i idite ka gori amorejskoj i u svu okolinu njenu, u ravnice i u brda i u doline, i na jug i na bregove morske, u zemlju hanansku i na Livan i do reke velike, reke Efrata.
1:8  Eto, dao sam vam zemlju, uđite u nju, i uzmite zemlju, za koju se zakleo Gospod ocima vašim, Avramu, Isaku i Jakovu, da će im je dati i semenu njihovom nakon njih.
1:9  I rekoh vam onda govoreći: Ne mogu vas nositi sam.
1:10  Gospod Bog vaš umnožio vas je, i eto vas danas ima mnogo kao zvezda nebeskih.
1:11  Gospod Bog otaca vaših da vas umnoži još hiljadu puta više, i da vas blagoslovi kao što vam je kazao.
1:12  Kako bih ja sam nosio muke vaše, bremena vaša i raspre vaše?
1:13  Dajte iz plemena svojih ljude mudre i vešte i poznate da vam ih postavim za starešine.
1:14  Tada mi odgovoriste i rekoste: Dobro je da se učini šta si kazao.
1:15  Tada uzevši starešine od plemena vaših, ljude mudre i poznate, postavih vam ih za starešine, za hiljadnike i stotinare i pedesetare i desetare i upravitelje po plemenima vašim.
1:16  I zapovedih onda sudijama vašim govoreći: Saslušavajte raspre među braćom svojom i sudite pravo između čoveka i brata njegovog i između došljaka koji je s njim.
1:17  Ne gledajte ko je ko na sudu, saslušajte i malog i velikog, ne bojte se nikoga, jer je sud Božiji, a stvar koja bi vam bila teška iznesite preda me da je čujem.
1:18  I zapovedih vam onda sve što ćete činiti.
1:19  Potom otišavši od Horiva pređosmo svu onu pustinju veliku i strašnu, koju videste, idući ka gori amorejskoj, kao što nam zapovedi Gospod Bog naš, i dođosmo do Kadis-Varnije.
1:20  Tada vam rekoh: Dođoste do gore amorejske, koju nam daje Gospod Bog naš.
1:21  Gle, dao ti je Gospod Bog tvoj tu zemlju, idi i uzmi je, kao što ti je rekao Gospod Bog otaca tvojih; ne boj se i ne plaši se.
1:22  A vi svi dođoste k meni i rekoste: Da pošaljemo ljude pred sobom da nam uhode zemlju, i da nam jave za put kojim ćemo ići i za gradove u koje ćemo doći,
1:23  I to mi bi po volji, i uzeh između vas dvanaest ljudi, iz svakog plemena po jednog;
1:24  I oni se podigoše i izišavši na goru dođoše do potoka Eshola, i uhodiše zemlju;
1:25  I nabraše roda one zemlje i donesoše nam, i javiše nam govoreći: Dobra je zemlja, koju nam daje Gospod Bog naš.
1:26  Ali ne hteste ići nego se suprotiste zapovesti Gospoda Boga svog.
1:27  I vikaste u šatorima svojim govoreći: Mrzi na nas Gospod, zato nas izvede iz zemlje misirske, da nas da u ruke Amorejcima i da nas potre.
1:28  Kuda da idemo? Braća naša uplašiše srce naše govoreći: Narod je veći i viši od nas, gradovi su veliki i ograđeni do neba, pa i sinove Enakove videsmo ovde.
1:29  A ja vam rekoh: Ne plašite se i ne bojte ih se.
1:30  Gospod Bog vaš, koji ide pred vama, On će se biti za vas onako kako vam je učinio u Misiru na vaše oči,
1:31  I u pustinji, gde si video kako te je nosio Gospod Bog tvoj, kao što čovek nosi sina svog, celim putem kojim ste išli dokle dođoste do ovog mesta.
1:32  Ali zato opet ne verovaste Gospodu Bogu svom,
1:33  Koji iđaše pred vama putem tražeći vam mesto gde biste stali, iđaše noću u ognju da vam svetli putem kojim biste išli, a danju u oblaku.
1:34  I ču Gospod glas reči vaših, i razgnevi se i zakle se govoreći:
1:35  Nijedan od ovog roda zlog neće videti ove dobre zemlje, za koju se zakleh da ću dati vašim ocima,
1:36  Osim Haleva, sina Jefonijinog; on će je videti, i njemu ću dati zemlju po kojoj je išao, i sinovima njegovim, jer se sasvim držao Gospoda.
1:37  Pa i na mene se razgnevi Gospod s vas; i reče: Ni ti nećeš ući onamo.
1:38  Isus, sin Navin, koji te služi, on će ući onamo, njega utvrdi; jer će je on razdeliti sinovima Izrailjevim u nasledstvo.
1:39  A deca vaša, za koju rekoste da će postati roblje, sinovi vaši, koji danas ne znaju ni šta je dobro ni šta je zlo, oni će ući onamo, i njima ću je dati i oni će je naslediti.
1:40  Vi, pak, vratite se i idite u pustinju k Crvenom Moru.
1:41  A vi odgovoriste i rekoste mi: Sagrešismo Gospodu; ići ćemo i bićemo se sasvim kako nam je zapovedio Gospod Bog naš. I uzevši svaki svoje oružje hteste izaći na goru.
1:42  A Gospod mi reče: Kaži im: Ne idite i ne bijte se, jer nisam među vama, da ne izginete pred neprijateljima svojim.
1:43  I ja vam rekoh, ali ne poslušaste, nego se opreste zapovesti Gospodnjoj, i navaliste na goru.
1:44  Tada iziđoše pred vas Amoreji, koji seđahu u onoj planini, i pognaše vas kao što čine pčele, i pobiše vas na Siru pa do Orme.
1:45  I vrativši se plakaste pred Gospodom, ali Gospod ne posluša glas vaš niti okrete uho svoje k vama.
1:46  I ostadoste u Kadisu dugo vremena dokle onde stajaste.

 

Pretraživač Biblije


Poglavlja Biblije