Sud. Glava 11

El. pošta Štampa PDF

A Jeftaj od Galada beše hrabar junak, ali sin jedne kurve, s kojom Galad rodi Jeftaja.
11:2  Ali Galadu i žena njegova rodi sinova, pa kad dorastoše sinovi te žene, oteraše Jeftaja rekavši mu: Nećeš imati nasledstva u domu oca našeg, jer si sin druge žene.
11:3  Zato pobeže Jeftaj od braće svoje, i nastani se u zemlji Tovu; i stekoše se k njemu ljudi praznovi, i iđahu s njim.
11:4  A posle nekog vremena zavojštiše sinovi Amonovi na Izrailja;
11:5  I kad zavojštiše sinovi Amonovi na Izrailja, otidoše starešine galadske da dovedu Jeftaja iz zemlje Tova.
11:6  I rekoše Jeftaju: Hodi i budi nam vojvoda, da vojujemo sa sinovima Amonovim.
11:7  A Jeftaj reče starešinama galadskim: Ne mrzite li vi na me, i ne isteraste li me iz doma oca mog? Što ste dakle došli k meni sada kad ste u nevolji?
11:8  A starešine galadske rekoše Jeftaju: Zato smo sada došli opet k tebi da pođeš s nama i da vojuješ sa sinovima Amonovim i da nam budeš poglavar svima koji živimo u Galadu.
11:9  A Jeftaj reče starešinama galadskim: Kad hoćete da me odvedete natrag da vojujem sa sinovima Amonovim, ako mi ih da Gospod, hoću li vam biti poglavar?
11:10  A starešine galadske rekoše Jeftaju: Gospod neka bude svedok među nama, ako ne učinimo kako si kazao.
11:11  Tada otide Jeftaj sa starešinama galadskim, i narod ga postavi poglavarem i vojvodom nad sobom: i Jeftaj izgovori pred Gospodom u Mispi sve reči koje beše rekao.
11:12  Potom posla Jeftaj poslanike k caru sinova Amonovih, i poruči: Šta imaš ti sa mnom, te si dopao k meni da ratuješ po mojoj zemlji?
11:13  A car sinova Amonovih reče poslanicima Jeftajevim: Što je uzeo Izrailj moju zemlju kad dođe iz Misira, od Ariona do Javoka i do Jordana; sada dakle vrati mi je s mirom.
11:14  Ali Jeftaj posla opet poslanike k caru sinova Amonovih..
11:15  I poruči mu: Ovako veli Jeftaj: Nije uzeo Izrailj zemlje moavske ni zemlje sinova Amonovih.
11:16  Nego izašavši iz Misira pređe Izrailj preko pustinje do Crvenog Mora i dođe do Kadisa.
11:17  I posla Izrailj poslanike k caru edomskom i reče: Pusti da prođem kroz tvoju zemlju. Ali ne posluša car edomski. Posla takođe k caru moavskom:, ali ni on ne hte. I tako staja Izrailj u Kadisu.
11:18  Potom idući preko pustinje obiđe zemlju edomsku i zemlju moavsku, i došavši s Istoka zemlji moavskoj stade u logor s one strane Ariona; ali ne pređoše preko međe moavske, jer Arion beše međa moavska.
11:19  Nego posla Izrailj poslanike k Sionu caru amorejskom, caru esevonskom, i reče mu Izrailj; dopusti nam da prođemo kroz tvoju zemlju do svog mesta.
11:20  Ali Sion ne verova Izrailju da ga pusti da pređe preko međe njegove, nego Sion skupi sav svoj narod i stadoše u logor u Jasi, i pobi se sa Izrailjem.
11:21  A Gospod Bog Izrailjev predade Siona i sav narod njegov u ruke sinovima Izrailjevim, te ih pobiše; i zarobi Izrailj svu zemlju Amoreja, koji življahu u onoj zemlji.
11:22  Zadobiše svu zemlju amorejsku od Ariona do Javoka, i od pustinje do Jordana.
11:23  Tako je dakle Gospod Bog Izrailjev oterao Amoreje ispred naroda svog Izrailja, pa ti li hoćeš da je zemlja njihova tvoja?
11:24  Nije li tvoje ono što ti da da je tvoje Hemos bog tvoj? Tako koga god Gospod Bog naš otera ispred nas, onog je zemlja naša.
11:25  Ili si ti po čem bolji od Valaka sina Seforovog cara moavskog? Je li se on kad svađao s Izrailjem? Je li kad vojevao s nama?
11:26  Izrailj živi u Esevonu i u selima njegovim i u Aroiru i selima njegovim i po svim gradovima duž Arnona tri stotine godina; zašto ne oteste za toliko vremena.
11:27  I tako nisam ja tebi skrivio, nego ti meni činiš zlo ratujući na me. Gospod sudija nek sudi danas između sinova Izrailjevih i sinova Amonovih.
11:28  Ali car sinova Amonovih ne posluša reči koje mu poruči Jeftaj.
11:29  I siđe na Jeftaja duh Gospodnji, te prođe kroz Galad i kroz Manasiju, prođe i Mispu galadsku, i od Mispe galadske dođe o sinova Amonovih.
11:30  I zavetova Jeftaj zavet Gospodu i reče: Ako mi daš sinove Amonove u ruke,
11:31  Šta god iziđe na vrata iz kuće moje na susret meni, kad se vratim zdrav od sinova Amonovih, biće Gospodnje, i prineću na žrtvu paljenicu.
11:32  I tako dođe Jeftaj do sinova Amonovih da se bije s njima; i Gospod mu ih dade u ruke.
11:33  I pobi ih od Aroira pa do Minita u dvadeset gradova i do ravnice vinogradske u boju vrlo velikom; i sinovi Amonovi biše pokoreni pred sinovima Izrailjevim.
11:34  A kad se vraćaše Jeftaj kući svojoj u Mispu, gle, kći njegova iziđe mu na susret s bubnjevima i sviralama; ona mu beše jedinica, i osim nje ne imaše ni sina ni kćeri.
11:35  Pa kad je ugleda, razdre haljine svoje i reče: Ah kćeri moja! Vele li me obori! Ti si od onih što me cvele; jer sam otvorio usta svoja ka Gospodu i ne mogu poreći.
11:36  A ona mu reče: Oče moj, kad si otvorio usta svoja ka Gospodu, učini mi, kako je izašlo iz usta tvojih, kad te je Gospod osvetio od neprijatelja tvojih, sinova Amonovih.
11:37  Još reče ocu svom: Učini mi ovo: ostavi me do dva meseca da otidem da se popnem na gore da oplačem svoje devojaštvo s drugama svojim.
11:38  A on joj reče: Idi. I pusti je na dva meseca, i ona otide s drugama svojim i oplakiva devojaštvo svoje po gorama.
11:39  A kad prođoše dva meseca, vrati se k ocu svom; i on svrši na njoj zavet svoj koji beše zavetovao. A ona ne pozna čoveka. I posta običaj u Izrailju
11:40  Da od godine do godine idu kćeri Izrailjeve da plaču za kćerju Jeftaja od Galada, četiri dana u godini.

 

Pretraživač Biblije


Poglavlja Biblije