1 Car. Glava 17

El. pošta Štampa PDF

Tada reče Ahavu Ilija Tesvićanin, jedan od naseljenika galadskih: Tako da je živ Gospod Bog Izrailjev, pred kojim stojim, ovih godina neće biti rose ni dažda dokle ja ne kažem.
17:2  Potom dođe njemu reč Gospodnja govoreći:
17:3  Idi odavde, i obrati se na istok, i sakrij se kod potoka Horata prema Jordanu.
17:4  I iz onog potoka pij, a gavranima sam zapovedio da te hrane onde.
17:5  I on otide i učini po reči Gospodnjoj, i otišavši stani se kod potoka Horata, koji je prema Jordanu.
17:6  I onde mu gavrani donošahu hleba i mesa jutrom i večerom, a iz potoka pijaše.
17:7  Ali posle godinu dana presahnu potok, jer ne beše dažda u zemlji.
17:8  Tada dođe njemu reč Gospodnja govoreći:
17:9  Ustani, idi u Sareptu sidonsku, i sedi onde; evo zapovedio sam onde ženi udovici da te hrani.
17:10  I ustavši otide u Sareptu; i kad dođe na vrata gradska, gle, žena udovica kupljaše onde drva; i on je dozva i reče joj: Donesi mi malo vode u sudu da se napijem.
17:11  I ona pođe da donese; a on je viknu i reče: Donesi mi i hleba malo.
17:12  A ona reče: Tako da je živ Gospod Bog tvoj, nemam pečenog hleba do grst brašna u zdeli i malo ulja u krčagu; i eto kupim drvaca da otidem i zgotovim sebi i sinu svom, da pojedemo, pa onda da umremo.
17:13  A Ilija reče joj: Ne boj se, idi, zgotovi kako si rekla; ali umesi prvo meni jedan kolačić od toga, i donesi mi, pa posle gotovi sebi i sinu svom.
17:14  Jer ovako veli Gospod Bog Izrailjev: Brašno se iz zdele neće potrošiti niti će ulja u krčagu nestati dokle ne pusti Gospod dažda na zemlju.
17:15  I ona otide i učini kako reče Ilija; i jede i ona i on i dom njen godinu dana;
17:16  Brašno se iz zdele ne potroši niti ulja u krčagu nesta po reči Gospodnjoj, koju reče preko Ilije.
17:17  A posle toga razbole se sin ženi domaćici, i bolest njegova bi vrlo teška, tako da izdahnu.
17:18  I ona reče Iliji: Šta je tebi do mene, čoveče Božji? Jesi li došao k meni da spomeneš bezakonje moje i da mi umoriš sina?
17:19  A on joj reče: Daj mi sina svog. I uzevši ga iz naručja njenog odnese ga u gornju klet, gde on seđaše, i položi ga na postelju svoju.
17:20  Tada zavapi ka Gospodu i reče: Gospode Bože moj, zar si i ovu udovicu kod koje sam gost tako ucvelio umorivši joj sina?
17:21  I pruživši se nad detetom tri puta zavapi ka Gospodu govoreći: Gospode Bože moj, neka se povrati u dete duša njegova.
17:22  I Gospod usliši glas Ilijin, te se povrati u dete duša njegova, i ožive.
17:23  A Ilija uzevši dete snese ga iz gornje kleti u kuću, i dade ga materi njegovoj, i reče Ilija: Vidi, živ je tvoj sin.
17:24  A žena reče Iliji: Sada znam da si čovek Božji i da je reč Gospodnja u tvojim ustima istina.

 

Pretraživač Biblije


Poglavlja Biblije