Stari Zavet Knjiga o Jovu O Jovu Glava 04

O Jovu Glava 04

El. pošta Štampa PDF

Tada odgovori Elifas Temanac i reče:
4:2  Ako ti progovorimo, da ti neće biti dosadno? Ali ko bi se mogao uzdržati da ne govori?
4:3  Gle, učio si mnoge, i ruke iznemogle krepio si;
4:4  Reči su tvoje podizale onog koji padaše, i utvrđivao si kolena koja klecahu.
4:5  A sada kad dođe na tebe, klonuo si; kad se tebe dotače, smeo si se.
4:6  Nije li pobožnost tvoja bila uzdanje tvoje? I dobrota puteva tvojih nadanje tvoje?
4:7  Opomeni se, ko je prav poginuo, i gde su pravedni istrebljeni?
4:8  Kako sam ja video, koji oru muku i seju nevolju, to i žanju.
4:9  Od dihanja Božijeg ginu, i od daha nozdrva Njegovih nestaje ih.
4:10  Rika lavu, i glas ljutom lavu i zubi lavićima satiru se.
4:11  Lav gine nemajući lova, i lavići rasipaju se.
4:12  Još dođe tajno do mene reč, i uho moje doču je malo.
4:13  U mislima o noćnim utvarama, kad tvrd san pada na ljude,
4:14  Strah poduze me i drhat, od kog ustreptaše sve kosti moje,
4:15  I duh prođe ispred mene, i dlake na telu mom nakostrešiše se.
4:16  Stade, ali mu ne poznah lica; prilika beše pred očima mojim, i ćuteći čuh glas:
4:17  Eda li je čovek pravedniji od Boga? Eda li je čovek čistiji od Tvorca svog?
4:18  Gle, slugama svojim ne veruje, i u anđela svojih nalazi nedostataka;
4:19  A kamoli u onih koji stoje u kućama zemljanim, kojima je temelj na prahu i satiru se brže nego moljac.
4:20  Od jutra do večera satru se, i nestane ih navek da niko i ne opazi.
4:21  Slava njihova ne prolazi li s njima? Umiru, ali ne u mudrosti.

 

Pretraživač Biblije


Poglavlja Biblije