Stari Zavet Knjiga o Jovu O Jovu Glava 09

O Jovu Glava 09

El. pošta Štampa PDF

A Jov odgovori i reče:
9:2  Zaista, znam da je tako; jer kako bi mogao čovek biti prav pred Bogom?
9:3  Ako bi se hteo preti s Njim, ne bi Mu mogao odgovoriti od hiljade na jednu.
9:4  Mudar je srcem i jak snagom; ko se je opro Njemu i bio srećan?
9:5  On premešta gore, da niko i ne opazi; prevraća ih u gnevu svom;
9:6  On kreće zemlju s mesta njenog da joj se stupovi drmaju;
9:7  On kad zapreti suncu, ne izlazi; On zapečaćava zvezde;
9:8  On razapinje nebo sam, i gazi po valima morskim;
9:9  On je načinio zvezde kola i štape i vlašiće i druge jugu u dnu;
9:10  On čini stvari velike i neispitive i divne, kojima nema broja.
9:11  Gle, ide mimo mene, a ja ne vidim; prođe, a ja ga ne opazim.
9:12  Gle, kad uhvati, ko će Ga nagnati da vrati? Ko će Mu kazati: Šta radiš?
9:13  Bog ne usteže gneva svog, padaju poda Nj oholi pomoćnici.
9:14  A kako bi Mu ja odgovarao i birao reči protiv Njega?
9:15  Da sam i prav, neću Mu se odgovoriti, valja da se molim sudiji svom.
9:16  Da Ga zovem i da mi se odzove, još ne mogu verovati da je čuo glas moj.
9:17  Jer me je vihorom satro i zadao mi mnogo rana nizašta.
9:18  Ne da mi da odahnem, nego me siti gorčinama.
9:19  Ako je na silu, gle, On je najsilniji; ako na sud, ko će mi svedočiti?
9:20  Da se pravdam, moja će me usta osuditi; da sam dobar, pokazaće da sam nevaljao.
9:21  Ako sam dobar, neću znati za to; omrzao mi je život moj.
9:22  Svejedno je; zato rekoh: i dobrog i bezbožnog On potire.
9:23  Kad bi još ubio bič najedanput! Ali se smeje iskušavanju pravih.
9:24  Zemlja se daje u ruke bezbožniku; lice sudija njenih zaklanja; ako ne On, da ko?
9:25  Ali dani moji biše brži od glasnika; pobegoše, ne videše dobra.
9:26  Prođoše kao brze lađe, kao orao kad leti za hranu.
9:27  Ako kažem: Zaboraviću tužnjavu svoju, ostaviću gnev svoj i okrepiću se;
9:28  Strah me je od svih muka mojih, znam da me nećeš opravdati.
9:29  Biću kriv; zašto bih se mučio uzalud?
9:30  Da se izmijem vodom snežnicom, i da očistim sapunom ruke svoje,
9:31  Tada ćeš me zamočiti u jamu da se gade na me moje haljine.
9:32  Jer nije čovek kao ja da Mu odgovaram, da idem s Njim na sud;
9:33  Niti ima među nama kmeta da bi stavio ruku svoju među nas dvojicu.
9:34  Neka odmakne od mene prut svoj, i strah Njegov neka me ne straši;
9:35  Tada ću govoriti, i neću Ga se bojati; jer ovako ne znam za sebe.

 

Pretraživač Biblije


Poglavlja Biblije