Stari Zavet Knjiga o Jovu O Jovu Glava 14

O Jovu Glava 14

El. pošta Štampa PDF

Čovek rođen od žene kratka je veka i pun nemira.
14:2  Kao cvet niče, i odseca se, i beži kao sen, i ne ostaje.
14:3  I na takvog otvaraš oko svoje, i mene vodiš na sud sa sobom!
14:4  Ko će čisto izvaditi iz nečista? Niko.
14:5  Izmereni su dani njegovi, broj meseca njegovih u Tebe je; postavio si mu među, preko koje ne može preći.
14:6  Odvrati se od njega da počine dokle ne navrši kao nadničar dan svoj.
14:7  Jer za drvo ima nadanja, ako se poseče, da će se još omladiti i da neće biti bez izdanka;
14:8  Ako i ostari u zemlji koren njegov i u prahu izumre panj njegov,
14:9  Čim oseti vodu, opet napupi i pusti grane kao prisad.
14:10  A čovek umire iznemogao; i kad izdahne čovek, gde je?
14:11  Kao kad voda oteče iz jezera i reka opadne i usahne,
14:12  Tako čovek kad legne, ne ustaje više; dokle je nebesa neće se probuditi niti će se prenuti oda sna svog.
14:13  O da me hoćeš u grobu sakriti i skloniti me dokle ne utoli gnev Tvoj, i da mi daš rok kad ćeš me se opomenuti!
14:14  Kad umre čovek, hoće li oživeti? Sve dane vremena koje mi je određeno čekaću dokle mi dođe promena.
14:15  Zazvaćeš, i ja ću Ti se odazvati; delo ruku svojih poželećeš.
14:16  A sada brojiš korake moje, i ništa ne ostavljaš za greh moj.
14:17  Zapečaćeni su u tobocu moji prestupi, i zavezuješ bezakonja moja.
14:18  Zaista, kao što gora padne i raspadne se, i kao što se stena odvali s mesta svog,
14:19  I kao što voda spira kamenje i povodanj odnosi prah zemaljski, tako nadanje čovečije obraćaš u ništa.
14:20  Nadvađuješ ga jednako, te odlazi, menjaš mu lice i otpuštaš ga.
14:21  Ako sinovi njegovi budu u časti, on ne zna; ako li u sramoti, on se ne brine.
14:22  Samo telo dok je živ boluje, i duša njegova u njemu tuži.

 

Pretraživač Biblije


Poglavlja Biblije