Stari Zavet Knjiga o Jovu O Jovu Glava 16

O Jovu Glava 16

El. pošta Štampa PDF

A Jov odgovori i reče:
16:2  Slušao sam mnogo takvih stvari; svi ste dosadni tešioci.
16:3  Hoće li biti kraj praznim rečima? Ili šta te tera da tako odgovaraš?
16:4  I ja bih mogao govoriti kao vi, da ste na mom mestu, gomilati na vas reči i mahati glavom na vas,
16:5  Mogao bih vas hrabriti ustima svojim, i micanje usana mojih olakšalo bi bol vaš.
16:6  Ako govorim, neće odahnuti bol moj; ako li prestanem, hoće li otići od mene?
16:7  A sada me je umorio; opustošio si sav zbor moj.
16:8  Navukao si na me mrštine za svedočanstvo; i moja mrša podiže se na me, i svedoči mi u oči.
16:9  Gnev Njegov rastrže me, nenavidi me, škrguće zubima na me, postavši mi neprijatelj seva očima svojim na me.
16:10  Razvaljuju na me usta svoja, sramotno me biju po obrazima, skupljaju se na me.
16:11  Predao me je Bog nepravedniku, i u ruke bezbožnicima bacio me.
16:12  Bijah miran i zatre me, i uhvativši me za vrat smrska me i metnu me sebi za belegu.
16:13  Opkoliše me Njegovi strelci, cepa mi bubrege nemilice, prosipa na zemlju žuč moju.
16:14  Zadaje mi rane na rane, i udara na me kao junak.
16:15  Sašio sam kostret po koži svojoj, i uvaljao sam u prah slavu svoju.
16:16  Lice je moje podbulo od plača, na veđama je mojim smrtni sen;
16:17  Premda nema nepravde u rukama mojim, i molitva je moja čista.
16:18  Zemljo, ne krij krv što sam prolio, i neka nema mesta vikanju mom.
16:19  I sada eto je na nebu svedok moj, svedok je moj na visini.
16:20  Prijatelji se moji podruguju mnom; oko moje roni suze Bogu.
16:21  O da bi se čovek mogao pravdati s Bogom, kao sin čovečiji s prijateljem svojim!
16:22  Jer godine izbrojane navršuju se, i polazim putem odakle se neću vratiti.

 

Pretraživač Biblije


Poglavlja Biblije