Stari Zavet Knjiga o Jovu O Jovu Glava 17

O Jovu Glava 17

El. pošta Štampa PDF

Duh se moj kvari, dana mojih nestaje; grobovi su moji.
17:2  Kod mene su rugači, i oko moje provodi noći u jadu koji mi zadaju.
17:3  Daj mi ko će jamčiti kod Tebe; ko je taj koji će se rukovati sa mnom?
17:4  Jer si od njihovog srca sakrio razum; zato ih nećeš uzvisiti.
17:5  Ko laska prijateljima, njegovim će sinovima oči posahnuti.
17:6  Učinio je od mene priču narodima, i postao sam bubnjanje među njima.
17:7  Potamnelo je oko moje od jada, i svi udi moji postaše kao sen.
17:8  Začudiće se tome pravi, i bezazleni će ustati na licemere.
17:9  Ali će se pravednik držati svog puta, i ko je čistih ruku većma će ojačati.
17:10  A vi vratite se svikoliki i hodite; neću naći mudra među vama.
17:11  Dani moji prođoše, misli moje pokidaše se, što imah u srcu.
17:12  Od noći načiniše dan, i svetlost je blizu mraka.
17:13  Da bih se nadao, grob će mi biti kuća; u tami ću prostreti postelju sebi.
17:14  Grobu vičem: Ti si otac moj; crvima: Ti si mati moja, ti si sestra moja.
17:15  I gde je sada nadanje moje? Moje nadanje ko će videti?
17:16  U grob će sići, počinuće sa mnom u grobu.

 

Pretraživač Biblije


Poglavlja Biblije