Stari Zavet Priče Solomunove Priče Glava 06

Priče Glava 06

El. pošta Štampa PDF

Sine moj, kad se podjemčiš za prijatelja svog, i daš ruku svoju tuđincu,
6:2  Vezao si se rečima usta svojih, uhvatio si se rečima usta svojih.
6:3  Zato učini tako, sine moj, i oprosti se, jer si dopao u ruke bližnjemu svom; idi, pripadni, i navali na bližnjeg svog.
6:4  Ne daj sna očima svojim, ni veđama svojim drema.
6:5  Otmi se kao srna iz ruke lovcu, i kao ptica iz ruke ptičaru.
6:6  Idi k mravu, lenjivče, gledaj puteve njegove, i omudraj.
6:7  Nema vođu ni upravitelja ni gospodara;
6:8  I opet pripravlja leti sebi hranu, zbira uz žetvu piću svoju.
6:9  Dokle ćeš, lenjivče, ležati? Kad ćeš ustati od sna svog?
6:10  Dok malo prospavaš, dok malo prodremlješ, dok malo sklopiš ruke da prilegneš,
6:11  U tom će doći siromaštvo tvoje kao putnik i oskudica tvoja kao oružan čovek.
6:12  Čovek nevaljao i nitkov hodi sa zlim ustima;
6:13  Namiguje očima, govori nogama, pokazuje prstima;
6:14  Svaka mu je opačina u srcu, kuje zlo svagda, zameće svađu.
6:15  Zato će ujedanput doći pogibao njegova, časom će se satrti i neće biti leka.
6:16  Na ovo šestoro mrzi Gospod, i sedmo je gad duši njegovoj:
6:17  Oči ponosite, jezik lažljiv i ruke koje prolivaju krv pravu,
6:18  Srce koje kuje zle misli, noge koje brzo trče na zlo,
6:19  Lažan svedok koji govori laž, i ko zameće svađu među braćom.
6:20  Čuvaj, sine moj, zapovest oca svog, i ne ostavljaj nauke matere svoje.
6:21  Priveži ih sebi na srce zasvagda, i sveži ih sebi oko grla.
6:22  Kuda god pođeš, vodiće te; kad zaspiš, čuvaće te; kad se probudiš, razgovaraće te;
6:23  Jer je zapovest žižak, i nauka je videlo, i put je životni karanje koje poučava;
6:24  Da te čuvaju od zle žene, od jezika kojim laska žena tuđa.
6:25  Ne zaželi u srcu svom lepote njene, i nemoj da te uhvati veđama svojim.
6:26  Jer sa žene kurve spada čovek na komad hleba, i žena pusta lovi dragocenu dušu.
6:27  Hoće li ko uzeti ognja u nedra, a haljine da mu se ne upale?
6:28  Hoće li ko hoditi po živom ugljevlju, a nogu da ne ožeže?
6:29  Tako biva onome koji ide k ženi bližnjeg svog; neće biti bez krivice ko je se god dotakne.
6:30  Ne sramote lupeža koji ukrade da nasiti dušu svoju, budući gladan;
6:31  Nego kad ga uhvate plati samosedmo, da sve imanje doma svog.
6:32  Ali ko učini preljubu sa ženom, bezuman je, dušu svoju gubi ko tako čini;
6:33  Muke i ruga dopada, i sramota se njegova ne može izbrisati.
6:34  Jer je ljubavna sumnja žestoka u muža i ne štedi na dan osvete;
6:35  Ne mari ni za kakav otkup, i ne prima ako ćeš i mnogo darova davati.

 

Pretraživač Biblije


Poglavlja Biblije