Stari Zavet Priče Solomunove Priče Glava 17

Priče Glava 17

El. pošta Štampa PDF

Bolji je zalogaj suvog hleba s mirom nego kuća puna poklane stoke sa svađom.
17:2  Razuman sluga biće gospodar nad sinom sramotnim i s braćom će deliti nasledstvo.
17:3  Topionica je za srebro i peć za zlato, a srca iskušava Gospod.
17:4  Zao čovek pazi na usne zle, a lažljivac sluša jezik pakostan.
17:5  Ko se ruga siromahu, sramoti Stvoritelja njegovog; ko se raduje nesreći, neće ostati bez kara.
17:6  Venac su starcima unuci, a slava sinovima oci njihovi.
17:7  Ne priliči bezumnom visoka beseda, a kamoli knezu lažljiva beseda.
17:8  Poklon je dragi kamen onome koji ga prima, kuda se god okrene napreduje.
17:9  Ko pokriva prestup, traži ljubav; a ko ponavlja stvar, rastavlja glavne prijatelje.
17:10  Ukor tišti razumnog većma nego ludog sto udaraca.
17:11  Zao čovek traži samo odmet, ali će se ljut glasnik poslati na nj.
17:12  Bolje je da čoveka srete medvedica kojoj su oteti medvedići, nego bezumnik u svom bezumlju.
17:13  Ko vraća zlo za dobro, neće se zlo odmaći od kuće njegove.
17:14  Ko počne svađu, otvori ustavu vodi; zato pre nego se zametne, prođi se raspre.
17:15  Ko opravda krivoga i ko osudi pravoga, obojica su gad Gospodu.
17:16  Na šta je blago bezumnom u ruci kad nema razuma da pribavi mudrost?
17:17  U svako doba ljubi prijatelj, i brat postaje u nevolji.
17:18  Čovek bezuman daje ruku i jamči se za prijatelja svog.
17:19  Ko miluje svađu, miluje greh; ko podiže uvis vrata svoja, traži pogibao.
17:20  Ko je opakog srca, neće naći dobra; i ko dvoliči jezikom, pašće u zlo.
17:21  Ko rodi bezumna, na žalost mu je, niti će se radovati otac ludoga.
17:22  Srce veselo pomaže kao lek, a duh žalostan suši kosti.
17:23  Bezbožnik prima poklon iz nedara da prevrati puteve pravdi.
17:24  Razumnom je na licu mudrost, a oči bezumniku vrljaju nakraj zemlje.
17:25  Žalost je ocu svom sin bezuman, i jad roditeljci svojoj.
17:26  Nije dobro globiti pravednika, ni da knezovi biju koga što je radio pravo.
17:27  Usteže reči svoje čovek koji zna, i tiha je duha čovek razuman.
17:28  I bezuman kad ćuti, misli se da je mudar, i razuman, kad stiskuje usne svoje.

 

Pretraživač Biblije


Poglavlja Biblije