Prop. Glava 01

El. pošta Štampa PDF

Reči propovednika, sina Davidovog cara u Jerusalimu.
1:2  Taština nad taštinama, veli propovednik, taština nad taštinama, sve je taština.
1:3  Kakva je korist čoveku od svega truda njegovog, kojim se trudi pod suncem?
1:4  Naraštaj jedan odlazi i drugi dolazi, a zemlja stoji uvek.
1:5  Sunce izlazi i zalazi, i opet hiti na mesto svoje odakle izlazi.
1:6  Vetar ide na jug i obrće se, i u obrtanju svom vraća se.
1:7  Sve reke teku u more, i more se ne prepunja; odakle teku reke, onamo se vraćaju da opet teku.
1:8  Sve je mučno, da čovek ne može iskazati; oko se ne može nagledati, niti se uho može naslušati.
1:9  Šta je bilo to će biti, šta se činilo to će se činiti, i nema ništa novo pod suncem.
1:10  Ima li šta za šta bi ko rekao: Vidi, to je novo? Već je bilo za vekova koji su bili pre nas.
1:11  Ne pominje se šta je pre bilo; ni ono što će posle biti neće se pominjati u onih koji će posle nastati.
1:12  Ja propovednik bijah, car nad Izrailjem u Jerusalimu.
1:13  I upravih srce svoje da tražim i razberem mudrošću sve što biva pod nebom; taj mučni posao dade Bog sinovima ljudskim da se muče oko njega.
1:14  Videh sve što biva pod suncem, i gle, sve je taština i muka duhu.
1:15  Šta je krivo ne može se ispraviti, i nedostaci ne mogu se izbrojati.
1:16  Ja rekoh u srcu svom govoreći: Evo, ja postah velik, i pretekoh mudrošću sve koji biše pre mene u Jerusalimu, i srce moje vide mnogo mudrosti i znanja.
1:17  I upravih srce svoje da poznam mudrost i da poznam bezumlje i ludost; pa doznah da je i to muka duhu.
1:18  Jer gde je mnogo mudrosti, mnogo je brige, i ko umnožava znanje umnožava muku.

 

Pretraživač Biblije


Poglavlja Biblije