Jer. Glava 08

El. pošta Štampa PDF

U to vreme, govori Gospod, izvadiće se iz grobova kosti careva Judinih i kosti knezova njegovih i kosti svešteničke i kosti proročke, i kosti stanovnika jerusalimskih;
8:2  I razmetnuće se prema suncu i mesecu i svoj vojsci nebeskoj, koje ljubiše i kojima služiše i za kojima idoše i koje tražiše i kojima se klanjaše; neće se pokupiti ni pogrepsti, nego će biti gnoj po zemlji.
8:3  I voleće smrt nego život, sav ostatak što ih ostane od ovog roda zlog, što ih ostane po svim mestima kuda ih raselim, govori Gospod nad vojskama.
8:4  Još im reci: Ovako veli Gospod: Ko padne, ne ustaje li? Ko zađe, ne vraća li se?
8:5  Zašto je zašao taj narod jerusalimski za svagda? Drže se prevare, neće da se obrate.
8:6  Pazio sam i slušao, ne govore pravo, nema nikoga da se kaje za zlo svoje, da reče: Šta učinih? Svaki je okrenuo svojim trkom, kao konj kad nagne u boj.
8:7  I roda pod nebom zna svoje vreme, grlica i ždral i lasta paze na vreme kad dolaze; a narod moj ne zna sud Gospodnji.
8:8  Kako govorite: Mudri smo, i zakon je Gospodnji u nas? Doista, gle, laž učini lažljiva pisaljka književnička.
8:9  Mudraci se osramotiše, uplašiše se i uhvatiše se; eto, odbaciše reč Gospodnju, pa kakva im je mudrost?
8:10  Zato ću dati žene njihove drugima, njive njihove onima koji će ih naslediti, jer od malog do velikog svi se dadoše na lakomstvo, i proroci i sveštenici, svi su varalice.
8:11  Jer leče rane kćeri naroda mog ovlaš govoreći: Mir, mir; a mira nema.
8:12  Eda li se postideše što činiše gad? Niti se postideše niti znaju za stid; za to će popadati među onima koji padaju; kad ih pohodim, popadaće, veli Gospod.
8:13  Sasvim ću ih istrebiti, govori Gospod, nema grozda na lozi, ni smokve na drvetu, i lišće je opalo; i šta sam im dao uzeće im se.
8:14  Što stojimo? Skupite se i uđimo u tvrde gradove, i onde ćutimo; jer nas je Gospod Bog naš ućutkao napojivši nas žuči, jer zgrešismo Gospodu.
8:15  Čekasmo mir, ali nema dobra; i vreme da ozdravimo, a gle, strah.
8:16  Od Dana ču se frkanje konja njegovih, od rzanja pastuha njegovih sva se zemlja zatrese, dođoše i pojedoše zemlju i sve što beše u njoj, gradove i koji življahu u njima.
8:17  Jer, evo, ja ću pustiti na vas zmije, aspide, od kojih nema bajanja, te će vas ujedati, govori Gospod.
8:18  Okrepio bih se u žalosti, ali je srce u meni iznemoglo.
8:19  Eto vike kćeri naroda mog iz daleke zemlje: Zar Gospod nije u Sionu? Car njegov zar nije u njemu? Zašto me razgneviše svojim likovima rezanim, tuđim taštinama?
8:20  Žetva je prošla, leto minulo, a mi se ne izbavismo.
8:21  Satrven sam što je kći naroda mog satrvena, u žalosti sam, čudo osvoji me.
8:22  Nema li balsama u Galadu? Nema li onde lekara? Zašto se dakle ne isceli kći naroda mog?

 

Pretraživač Biblije


Poglavlja Biblije